Анали Правног факултета у Београду

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ницији избеглица из Конвенције одобрава ce насељење y СР Немачкој, мада се тиме, по мишљењу судова и већине писаца, не исцрпљује право на азил које Основни закон те земље јемчи ширем кругу лица (14). Иако преовлађује мишљење да се статус избеглице добија ним се код појединца стекну сви услови и да формално решење органа државе у коме се лице налази може да има само деклараторан карактер, оваква потврда избегличког статуса има практичан знача). Тамо где својство избеглице одлучује о пријему, решење којим се оно установљава претходи допуштању боравка и омогућује га. Исто може да се деси при протеривању или екстрадицији. Наравно, лице које испуњава услове за својство избеглице може тражити да се оно утврди и у другим приликама. (д) Избор приказаних поступака. Циљ ових напомена био je да укаже на разне начине на које странац може добити односно постати сигуран да je добио заштиту или погодности, гарантије и права која се под тим изразом подразумевају. Њих треба имати на уму читајући приказ поступака за пружање заштите у појединим земљама на наредним страницама. Државе чије се законодавство и пракса приказују одабране су зато што у магьо) или већој мери омогућавају странцу који тражи уточиште да своју молбу (или захтев) засну) е на њиховом праву, или да изнесе пред посебна за то одређена тела или установе, или да негативно одлуке органа унутрашњих послова које значе ускраћивање заштите у извесном чьеном виду, покуша да измени код виших управних или судских органа позивајући се управо на азил или потребу за њим. Према подацима којима располажемо, велика већина осталих држава не предвиђа никакав посебан поступак ни за који вид заштите (15). Многострукост и испреплетаност путева за стицагье заштите, разлике у појединостима, итд., онемогућују било какво грутсисање држава чије поступке приказујемо. Стога се чини најпогодније ићи од државе до државе. 111. Поступак за добијање заштите у појединим државаяа. Аустрща. Према Закону о страначкој полицији од 17 марта 1954 (16) странац који je ушао у ову земљу може на шеној територији боравити све док му се не изрекне забрана боравка (Aufenthaltsverböt) из једног од разлога наведених у Закону, међу које спада и прелазак границе без уредних исправа. Ово начело аустријског права значајно je зато што полицијски органи, уместо да слободно одлучују да ли he странац ући на

(14) В. поменуто решење Савезног уставног суда од 4 фебруара 1959 и пресуду Савезног управног суда од 13 марта 1962, цит. код. F. Franz: Asylanspruch der politisch Verfolgten, Hellsbronn-Colloquium 1963, S. 84—86, В.: писце које Franz наводи у нал. 21.

(15) Ни у земљама где постоји тужба habeas corpus поступак започет гьом не можб у одсуству прописа о пружан>у азила дати повољнб рвзутхтатв иако npiiвидно уводи судску инстанцу. Тако у Уједишеном Краљевству тужба може да се. подигне само у вези с протеривањем странца који je већ у земљи. Министар унутрашњих послова може да депортује странца ако нађе, изл!еђу осталог, да je то ~у јавном интересу“ (conducive to the public good). У поступку habeas corpus избеглица би његову одлуку могао нападати само тако што би доказивао да je министар био несавестан приликом оцењивања, имајући за циљ да извр.ши прикривену екстрадицију. То je учиььено у познат.ом случају др Соблен-а 1962 али се показало да британски судови неће да се упуштају у испитивање побуда управе, В. С. H. R. Thornberry: Dr Soblen and the Alien Law of the United Kingdom, ~International Law Quarterly“, 1963, No. 2, pp. 444 seq. 460 seq.

(16) Gesetz betrefferd die Ausübung der Fremdenpolizei, BGBL. 1954, No. 75.