Анали Правног факултета у Београду

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

равак у Француској на основу потврде да су затражили дозволу боравка или на основу саме дозволе боравка која важи три месеца. У Француској својство избеглице утврђује само посебна установа која се стара о избеглицама и лицима без држављанства (Office français de protection des réfugiés et apatrides —. скраћено OFPRA). Овај Уред основан je Законом од 25 јула 1952 (21) a његова делатност подробније регулисана Уредбом од 2 маја 1953 (22). Према чл. 2 Закона од 1952 OFPRA признаке својство избеглице не само лицима која одговарају дефиницији из чл. 1 Конвенције о нравном положају избеглица већ и онима која спадају под мандат Високог комесара УН за избеглице, тј. испуњавају услове из чл. 6 и 7 Статута Високог комесара (23). Иако веома слична, дефиниција из Статута шира je од оне у Конвенцији нарочито због тога што не тражи да су се догађаји због којих су настали прогони одиграли пре 1 јануара 1951. Док само избеглице прве врсте могу да користе сва права која набраја Конвенција, положај других регулисан je искључиво француским правом. У погледу боравка њихов je положај једнак. Тиме je Француска преузела дефиницију из једног необавезног међународног акта, донетог у друге сврхе (ради утврђивања надлежности једне међународне установе), да би одредила појам избеглице по свои законодавству односно право азила утврђено у свои Уставу. OFPRA je владиыа установа, тесно повезана с Министарством иностраних послова. ДЬен директор, кога поставља министар иностраних послова, има уза се савет који чине представници великог броја заинтересованих министарстава и један пред ставник удружена' за стараае о избег лицама. Странац који тражи да му буде признато својство избеглице обраћа се OFPRA. Уколико у томе успе и добије одговарајуће уверење, мора му се издати и привремена лична карта за странце те je тако његов боравак осигуран. У случају одбијања, постоји за странца могућност призива на Призивну комисију (Commission de Recours) коју према чл. 5 Закона од 1952 сачињавају један члан Државног савета, представник савета OFPRA и представник у Француској Високог комесара УН за избеглице. Решење Комисије може да замени одлуку OFPRA о признавању статуса избеглице. Комисија има још једну важну улогу. Ако избеглици прети протеривање без обзира у коме правцу његов приговор, упућен у року од седам дана непосредно Комисији, има суспензивно дејство. Поводом управне одлуке и избегличиног приговора, Комисија доноси образложено мишљење које не обавезује министра унутрапгњих послова (24). Италија. Напоменули смо већ да се у италијанском праву сматра да азил на основу Устава могу тражити само лица која имају својство избеглице према чл. 1 Конвенције о правном положају избеглица. Практично то значи да странац који тражи азил бива примљен на италијанску територију и смештен у затворен логор све док се не донесе одлука о томе да ли испуњава тражене услове. Одлуку о томе, према министарском декрету од 24 новембра 1953 (25), доноси посебно тело, Паритетна комисија за избеглице (Commissione Paritetica per i Refugiati) која ce састоји од два пред ставника италијанске владе и два представника Високог комесара УН за избеглице. Италијанске представнике одређује министар иностраних послова и министар унутрашњих послова. Комисија доноси одлуке једно-

(21) Loi portant création d’un Office français de protection des réfugiés et apatrides, „Journal Officiel“, 27. juillet 1952.

(22) Décret relatif à l’Office français de protection des réfugiés et apatrides, „Journal Officiel“, 3 mai 1953.

(23) Овај Статут довела je Генералка скупштина УН као додатак резолуцији 428 (V) од 14 децембра 1950.

(24) Чл. 56 Закона од 1952 и чл. 27, 28, 29 Уредбе од 1953. (25) Декрет регистровая код Corte del Conti 23 марта 1955.