Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

479

пред Државни уред за странце (Stutens Utlendingskontor). Шеф тога Уреда има саветодавни одбор (Statens Utlendingsrad) чије чланове именује краль (влада) (чл. 1, ст. 2 и 3). Међу овима ее редовно налази и председник Норвешког избегличког савета, координационог тела у коме су представници каритативних удружегьа и представници владе (36). Уред потврђује само избегличко својство али je очигледно да о „посебним разлозима“ против давагьа азила одлучују управне власти по елободној оцени. То се добро види у случају протеривања странца који у Норвешкој легално борави. Уколико сматра да ће бити изложен прогонима,, тј. да je избеглица, он у року од 48 часова може уложити рекурс Државном уреду за странце који има суспензивно дејство. Ако Уред потврди евојство избеглице, странац се обраћа министру правде који доноси коначну одлуку (чл. 13, 19 и 20 Закона о странцима). Ова се одлука може нападати тужбом редовним судовима (у Норвешкој нема управног судства) али није извесно да ће она имати суспензивно дејство. Постоји преседан када je суд издао привремену наредбу да се протеривагье не извршава све док се судски поступай не оконча (37). Сједињене Америчке Државе. ■ — Ако се не налази на територији САД. и покуша да тамо добије заштиту у виду дозволе за улазак и боравак, странац се не може надати ничем больем но што je „либерално тумаченье усељеничких закона“ (38). За случај избеглица са Куое гиипокоглу , мачење састојало се у томе што су некима од ньих испочетка дате „неусељеничке“ визе за краћи боравак, после чијег истицања није покренут поступай за депортацију, а у односу на друге министар правде искористио je своје овлашћење да им, док се њихове молбе за усељење не реше, дозволи приступ и слободно кретање на територији САД „на реч“ (parole) (39). У праву САД постоји фикција по којој се странац који није уредно „примљен“ на гьихову територију а ту спадају и лица пуштена на реч не налази на њој иако je физички присутан. Такви странци се не протерују, они се „искључују“ (exclusion) (40). Опасност од прогона игра извесну улогу само при протеривању странца који легално борави у САД. Извршење ове мере може найме да обустави министар правде ако би „по његовом мишљењу“ странац био изложен „физичким прогонима“ у земљи у коју се отићи (41). То своје овлашћење министар je пренео на Службу за усељавање и прирођење f lmigration and Naturalization Service). Ако странац против кога се води поступай за протеривање тврди да ће бити прогоњен, мора о томе да да изјаву под заклетвом пред посебним повереником Службе. Овај доставља записник са својим предлогом покрајинском комесару Службе који доноси коначну одлуку. Странцу се доставља спис пре но што оде комесару и он у року од пет дана може дати своје примедбе (42).

(36) А. Grahl-Madsen: Asyl und Anerkennungsverfahren nach dem Völkerrecht, Hellsbronn-Coloquium 1963, S. 95.

(37) Решење Врховног суда Норвешке у случају Marie Jeanne Czardas из 1955. (в. Grahl-Madsen: loc. clt.).

(38) Инструкције State Department-a амбасадору САД y Мексику од 15 августа-1938 (Hackworth: Digest of International. Law, 111, Washington, 1942, p. 734).

(39) Овим je Закон о усељавању и држављанству (Immigration and Nationality Act) од 1952 заменио раније правило о интернирашу свих странаца којима je у лукама САД одбијена дозвола за искрцавање 3 U. S. Code, Sec. 1182 (d) (5). В. A. Evans: Observations on the Practice of Territorial Asylum in the United States, AJIL, 1962, No. 1, pp. 154—155.

(40) В. пресуде Врховног суда САД у стварима Shaughnessy v. U. S. ex rel. Mezel од 16 марта 1953 (345 U. S. 206) и Leng May Ma v. Barber од 16 јуна 1958 (357 U. S. 185) „International Law Reports“, 1953, pp. 264, seq., 1958-11, p. 475.

(41) ЧЛ. 243 (h) поменутог Закона, 8 U. S. Code, Sçc. 1253 (h).

(42) 8 Code of Federal Régulations 243, 3 (b) (2), Bug. F. L. Auerbach: Immigration Laws of the United States, Indianopolis, 1955, Suppl. 1956, p. 72.