Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

489

Француска судска пракса покушала je да побољша положај заложног повериоца и према принудном управнику у односу на гьегово право продаје залоге признањем заложном повериоцу права задржаньа на продајној дени залоге мотивишући то тиме да се продаја врши у корист деле масе а не само у интересу привилегованих повериоца. У другом делу овог рада проф. Емар расправља питања специфична за залогу чију државину нема поверилац. Најпре се осврће на питање давања залоге заложном повериоцу. Француска судска пракса je заузимала различите ставове по том питању. На крају je ипак преовладао став да има места предаји залоге заложном повериоцу и у случају падања дужника под стечај. Ипак, највише су усвајани захтеви дужника да се ствар изложи јавној продаји ради његовог намирења. У погледу противљења заложног повериоца продаји залоге ради намирења осталих повериоца судска пракса je признала то право и заложном повериоцу без државине залоге као што то чини према заложном повериоцу са државином залоге. И најзад, заложил поверилац без залоге ужива заштиту према дужниковим преварним раднама који задржава државину залоге тиме што je француска судска пракса примешивала против заложног дужника одредбе кривичног законика о злоупотреби поверења. На крају, проф. Емар закључује да je француска судска пракса служећи се слободним тумачењем текстова применила на нове ситуације старе принципе и текстове који нису предвиђали овакве ситуације. Дата решена показују јасно приближавагье положају заложног повериоца који нема државину залоге са оним који je има. То je допринело да се одржи корисна и ефикасна функција залоге и у данашњим промењеним условима. Рад проф. Емара написан je јасно, концизно али са довољно појединости да би се добио јасан поглед на положај залоге у француском трговачком праву са аспекта законодавства, доктрине а посебно савремене француске судске праксе.

Др.

Љубиша Милошевић

Morris Ginsberg (Editor): LAW AND OPINION IN ENGLAND IN THE 20-th CENTURY, London, Stevens & Sons Ltd., 1959, VIII + 407 pp, Најважнији моменти y развбју савременог енглеског друштва који су утицали на право предмет су обраде у овом колективном раду чији je уредник професор Гинсберг са Лондонске школе економских и политичких наука. Књига у ствари низ јавних предавања одржаних у тој Школи инспирисана je делом енглеског аутора Дајсија (Dicey) Јавно мне ње и право 'у Енглеској деветнаестог столећа и представља у извесном смислу продужење тога дела у првој половини нашег века. Међутим, аутори њих седамнаест на броју обрадили су теме које je трасирао Дајси не само са правних аспеката већ су прелазили на шири, социолошки терен. Дискусије својим квалитетом прегледног и сажетог улажења у контроверзне проблеме правног и друштвеног развоја савремене Енглеске изазивају интересовање и пажњу, без обзира на ограниченост коју je ауторима у многим питањима наметала класна припадност и друштвени односи који владају у њиховој земљи. Три главке теме доминирају у књизи, подељеној у три дела; тенденЈДије идејног развоја, развој права и правци развоја социјалне политике. У првом делу пажњу читаоца привлаче радови под насловом „Пораст друштвене одговорности“ и- „Развој социализма“, У првом раду М. Гинсберг разликује појам индивидуализма на политички, социолошки и методолошки индивидуализам. Под политичким индивидуализмом он подра-