Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

Jean Hemard: LA RESTAURATION DES DROITS DU CRÉANCIER GAGISTE EN MATIÈRE COMMERCIALE PAR LA JURISPRUDENCE FRANÇAISE (Extrait des Mélanges Roger Secrétan- Recueil de travaux publiés par la Faculté de Droit de l’Université de Lausanne, 1964,95 —111 pp.). У оном раду писац ce најпре осврће на текстове француског грађ. и трг. законика као и посебних партикуларних прописа који регулишу питање залоге покретних ствари. За разлику од француског ГЗ који захтева за конституисање залоге писмену форму и интервенцију судије за њену реализацију, у француском трговачком праву њена реализација je сасвим упрошћена тако да у случају неплаћања о року и по истеку осам дана поверилац може да захтева јавну продају заложене ствари уз истовремено обавештење дужника о томе. Међутим, писац подвлачи да се у случају трговачке залоге у пракси ретко догађа да заложни поверилац држи заложену ствар него се она налази или у дужника или у неког трећег лица (у јавним складиштима) а он добија писмено (варант) о праву на залози. Права заложног повериоца су нарочито у опасности кад je ствар остала код дужника. Ту се опасност j едино отклања уписом овог права у регистре који се воде код трговачких судова и кривичшш санкции ама против заложног дужника. Било да je реч о залози код повериоца дужника или трећег лица, увек се поставлю питање ранга заложног повериоца према осталим привил егованим повериоцима, специјално према држави (у односу на порез и друге дажбине). Писац констатује да je заложни поверилац према држави изгубио у француском праву право првенства. Ново угрожавање права заложног повериоца донео je декрет од 2 маја 1955 који je допустио стараоцу стечајне масе (одн. принудном управнику) да може да тражи продају заложене ствари, иако заложни поверилац није намирен. Писац основано закључује да се положај заложног повериоца погоршао те с правом поставлю питање стварне користи овог правног института чија je економска оправданост постојања и данас огромна. Француска судска пракса je покушала да побољша положа] заложног повериоца у односу на право првенства државе најпре ставом да, ако je залога конституисана пре настанка фискалне обавезе, заложни поверилац има право првенствене наплате и према држави, а затим ставом да залога не представља никакву привилегију већ једно стварно право које има сопственик одн. држалац ствари и стога заложни поверилац има првенство и над потраживањима државе ако има залогу у својим рукама. Међутим, код залога чију државину нема заложни поверилац, француска судска пракса je покушала да заштити права заложног повериоца другим путевима: признањем заложном повериоцу права задржања на заложено] ствари, усвајањем захтева заложног повериоца да му се преда заложена ствар ради продаје и његовог намирења и допуштањем повериоцу да учествује у јавној продаји заложене ствари и да изврши компензацију сзог потраживања са реализованом ценом заложене ствари продате на јавној продаји.