Анали Правног факултета у Београду

МЕТОД И ТЕХНИКА ПРИПРЕМ АЊ А ПРАВНИХ ПРОПИСА

379

премању прописа сазна ако грађани за њу имају интереса (за национализацију најамних стамбених зграда знали су сви месецима унапред и преношење својине над становима вршено je увелико; свако поскупљење цене робе или промене у кредитној политици биле су познате унапред). Факултети и институти бивају мало консултовани. Сматра се да су чланови тих установа бирани у разна саветодавна и представничка тела и да тамо дају своје мишљење али то не би требало да буде разлог. Разлог je можда у томе што се не очекује да би факултети односно чланови наставничког тела били вољни давати таква мишљења или се можда не верује у практичну вредност тих мишљења. Мислим да факултети имају моралну обавезу на давање оваквог мишљења чије тражење, поред тога што je нечаст факултету, користи и настави и научном раду на факултету уводећи наставнике у текућа збивања области коју научно обрађују. Није вероватно да би поједини наставници могли одговорити да их постављени проблем не занима или да о њему немају никакво мишљење. Консултовање не би смело бити прејудицирано на тај начин што би се личности од ауторитета унапред изјаснили за одређено решење (после тога од дискусије нема ништа), или што би се у штампи, у виду кампање, на самом почетку дискусије, једно од више гледишта било означено као назадно, несоцијалистичко, итд., и тако ограничила слобода дискусије (на пример, случај са ранијом дискусијом о степенима наставе на факултетима), што би се извесно решенье у приватним разговорима огласило већ расправљеним, a дискусија о њему сувишном, што би се док je дискусија још у току а пре истека рока остављеног за дискусију, приступило дефинитивној редакцији текста, или што би се после уложеног напора и изгубљеног времена пред обиљем прикупљеног материјала не би имало довољно храбрости да се он проучи и рад наставио без обзира на тај материјал. Давање мишљења које се тражи мора бити и стварно омогућено. Разматрање нацрта једног правног прописа без датог образложеньа je врло тешко и често одводи на погрешай пут онога који проучава прописе. Недостаци међутим могу бити и на страни оних од којих се мишљење тражи. Не једном, органи и личности који су најнепосредније заинтересовани не дају никакво мишљење, да би одмах чим са применом прописа почне, обасули указивањем на гьегове недостатке и тражили његову измену, или дају површне и безначајне примедбе, или дају онакво мишљење за које наслућују да ће бити повољно примљено док у ствари имају супротно мишљење које казују у четири ока итд. в) Начин на који се прописи припремају у скупштинама друштвенополитичких заједница односно у одговарајућим телима радних заједница може условити касније измене. У том погледу за последкье две-три године учињен je знатан напредак. Претресање у скупштинским одборима постало je свестраније и дубље. Чењеница да je скупштина везана некад роковима (тренутно роковима за саглашавање прописа са Уставом али и другим роковима) доводи до непосредних или привремених решења која касније захтевају измене и допуне.