Анали Правног факултета у Београду

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

придржавали (6), Душанов законик је такође садржао одредбе којима су се регулисала извесна питагьа из области привреде нарочито у вези са слободом трговине. Обављање златарског заната било je посебно регулисано тако да се исти могао обавл.ати само у градовима. Кршење ове одредбе повлачило je смртну казну, (спаљивањем) за златара а била je предвиђена и посебна казна за село у коме je златар илегално радио (7). У Хабзбуршкој монархији 1757 издата je једна наредба која je забрањивала извоз житарица и воћа. Прекршај исте кажњавао се строгим новчаним казнама уз конфискадију робе намењене извозу и употребљеног превозног средства. Примењивана je и казна у износу четвороструке вредности извезене робе а у случају пружања отпора прекршилад je могао и да буде убијен (8). Истим прописима произвођачима пива je било одређено да за производау пива могу да употребљавају само одређене врсте житарица. Кршење ове наредбе кажњавало се строгим новчаним казнама и конфискацијом произведеног пива а могла je да се изрекне и трајна забрана бавл>ена пиварским занатом (9). Успостављање капиталистичког система и буржоаског правног поретка у XIX в., инспирисано идејама о неограниченој слободи приватне иницијативе у привреди значило je остављање ове области изван државног регулисааа. Ипак и у овом периоду, чак и у кривичним законицима, наилазимо на одредбе које инкриминишу привредне деликте, мада су ови случајеви доста ретки и усамљени, као на пример чл. 419 и 420 Француског КЗ од 1810 (који инкриминишу извесые облике шпекулације), чл. 311. Белгијског КЗ од 1867,, чл. 401 Италијанског КЗ од 1889 и др. Преласком капитализма у монополистички стадијум свога развитка концепције о неограниченој слободи деловааа у привреди нису могле више да се одрже с обзиром да je развој светске привреде почео да достиже такав степей да би остављање ове области изван правног регулисања постало веома опасно за државне интересе (10). Развитак индустријске производње и све већа концентрација капитала створили су нове односе у привреди. Нови односи између рада и капитала и противречности интереса непосредних произвођача и власника средстава за производњу имали су за последицу груписање и једних и других у различите организадије које врше окушьааа у широким размерама и имају велику моћ и утицај те постају опасне за постојећи поредак у појединим државама, при чему нарочити значај има развитак радничког покрета и аегова активност кроз делатности радничких синдиката. Све ово доводи до широке гштервенције државе у области радних односа и то с једне стране као нужни уступак радничкој класи у погледу захтева за заштиту лица у радном односу, регулисааа

(6) Frigier: Histoire de de la police à Paris, t. I, Paris, 1850, s. 133, цитирано према J. Constant: Les systèmes de répression en matière d’infraction économique, (Faculté internationale de droit comparé) Luxembourg, 1959, p. 3.

(7) Ст. Новаковић: Законик Стефана Душана цара српског, Београд, 1898, (чл. 118—123 и 1’8—170),

(8) J. Constant: op. cit. p. 3.

(9) J. Constant; op. cit. s- 4.

(10) G. Mirabile: Le droit pénal social-économique, „Revue internationale de droit pénal", No. 4/1953; p. 1015.