Анали Правног факултета у Београду

.САВРЕМЕНО ПРИВРЕДНО ХРИВИЧНО ПРАВО

401

ових односа и права која из, њих произилазе (ограничена рад Ног времена, минималне наднице, здравствена, социјална и техничка заштита лица у радном односу), а с друге стране као супротставльанье активности радничких организација (прописи о забрани штрајкова и др.) (11); Поред тога, и власници капитала почињу да се све више диференцирају од оних који непосредно руководе привредним предузећима, па се и у оквирима ових односа стварају противречности које захтевају правно регулисање (12). На све тиру интервенцију државе у привреди утиче и развој светског тржишта. Робна производња која преовлађује у привреди условљава све веће специфицирагье производное што опет има за последицу недовољност унутрашњег тржишта једне земље да подмири све своје потребе й што je упућује на светско тржиште које својим економским законитостима делује на привреду земаља које ce y њега укључују. Да би у тим одноеима заштитиле своју националну привреду државе нужно интервенишу и у области спољне трговине (13). Све шире ангажовање државе у регулисању привредних односа било je праћено и одговарајућим казненим мерама. Оне се најпре појављују у фискалном, царинском и радном законодавству, с обзиром да je у тим областима државна интервенција била најинтензивнија. Међутим, тек je XX век карактеристичан за развој привредног кривичног права јер су технички и привредни развитак и политичке и економске прилике у овом периоду а нарочито ратови и привредне кризе учинили да интервенција државе у привреди постане све неопходнија. Стога већина аутора сматра да развој савременог привредног кривичног права почиње од Првог светског рата, када се појављују многи прописи који инкриминишу различите делатности управљене против привреде и нарочито система снабдеван>а (14). По завршетку рата поремећене економске, прилике у већини земаља још више условљавају потребу државне интервенције у привреди која се у постојећим друштвеним и економским условима и иначе наметала (15). Ово бива појачано и привредном кризом из 1929 —30 на чији значај за развој привредног кривичног права указују мдоги аутори (16) а неки чак за њу везују и сам настанак ове гране кривичног права (17). Опасност избијања Другог светског рата и ратне припреме такође су имале знатан утицај док je касније у току Другог светског рата управљање привредом од стране државе добило још већи значај што je значило и појаву нових прописа у домену привредног кривичног права. (18). Економске при-

(11) Уголовное право обшчаја част (у редакцији Меншагина), Москва, 1948., с. 315—316.

(12) A. Muldar: Le droit pénal social-économique, „Revue internationale de droit pénal“, No. I—2/1953,1 — 2/1953, p. 38.

(13) Vriij: op., cit., p. 727; A. Muldar: op. cit., p. 338 seq.

(14) в. M. Ancel: Les sanctions en matière de droit pénal économique, генерални реферат на V међународном конгресу за упоредно право -у Брислу 1958.

(15) H. Н. Jescheck; Das deutsche Wirtschaftsstrafrecht, Luxemburg, 1959, s. 3; E. Janssens; Linéaments d’une structure législative propre au droit pénal socialéconomique, „Revue internationale de droit pénal“, No. 4/1953, 981.

(15) J. Constant: op. cit., p. 5; H. H. Jescheck; op. cit., S. 4.

(17) A. Mulder: op. cit., p. 387.

(18) A. Comment: Le droit pénal social-économique, „Revue internationale de droit pénal“, No. I— 2/1953, pp. 292 seq.; Th. Wurtenberger; Des problèmes du droit pénal en matière économique, „Revue internationale de droit pénah“, No. I—2/1953, p. 440.