Анали Правног факултета у Београду

САВРЕМЕНО ПРИВРЕДНО КРИВИЧIЮ ПРАВО

405

мораду посматрати и решавати под углом постојећих специфичности привредних деликата и привредног кривичног права пре свега облашћу у којој ова грана кривичног права има своду примену и заДацима које у истој треба да оствари. 2. Задаци које привредно кривично право треба да оствари на плану заштите народне привреде и правно регулисаних односа у њој у оквирима постодећег привредног система и одређене економске политике која се у датим условима спроводи, укључујући у себи промеюьивост и динамику у спровођењу одређене економске политике, условљавају да се у овој материји нужно намеће с дедне стране многобродност правних прописа а с друге стране њихово често допуњавање, мењање или укидање. Ово представља значајну особеност привредног кривичног права (34) кода има знатан утица) и на низ других специфичности кодима се привредно кривично право одликуде, нарочито у погледу примена принципа Nullum crimen sine lege, структуре прописа кодима се одређуду привредни деликти, њиховог положа) а у систему кривичног законодавства, оцене природе привредних деликата и знача) а правые заблуде у ово) материди. 3. Начело законитости кривичног дела и казне ( nullum crimen, nulla роепа sine lege) коде je углавном општеусводено у савременом кривичном праву, поред свог великог политичког значада има и сво) правки знача) коди се састоди у томе што се кривична дела и казне за њих могу да прописују само законом а не и другим правним прописима нижег ранга од закона. Међутим, привредни деликти нису увек предвиђени искључиво законима већ се то често чини и другим правним прописима (углавном уредбама). Ово одступање условљено je потребом честих измена прописа у материди привредног кривичног права коде, да би одговорило своме задатку, мора да буде еластично и да се брзо прилагођава новонасталим променама које су у области привредног живота много чешће него у било кодо) друго) области кода де предмет кривичноправног регулисања. А како )е поступай за доношење или измену закона обично спориди и мање подесан за брзо и често реаговање на новонастале потребе, то се одређивање привредних деликата често врши уредбама за чиде je доношење или измене поступай бржи и једноставниди, тако да се за регулисање путем закона резервише они делови материде привредног кривичног права у кодима се не очекуду честе промене и где he усводена законска решена имати традниди характер.Примена начела законитости у привредном кривичном праву ослаблена ie и тиме што су законске одредбе којима се одрећују подедини привредни деликти дате у виду бланкетних диспозиција тако да се њихова конкретна садржина употпуњује другим правним прописимаь—Поред тога, _ диспозиције су често дате веома уоппттено што уз не увек довољно препизне термине и потмпве ттдјр мпгућчост неома еластичне примене одгова-' рајућих прописа у конкретним случадевима (35).

(34) В. Ж. Левасер, X. X. Јешек, М. Ансел, Б. Златарић у већ наведеним радовима. (35) Б. Златарић: Infractions économique dans les législations des états socialistes, Luxembourg, 1959, p. 10. seq.