Анали Правног факултета у Београду

Све ово указује да специфичности привредног кривичног права намећу екстензивније схватање принципа законитости кривичног дела и казне, тако да ово начело добија тај смисао да нико не може да буде кажњен за привредни деликт који није правним прописом као такав одређен. Иначе, у овако преображеном облику, принцип легалитета задржава свој значај и налази своју доследну примену у материји привредног кривичног права. 4. Као једна од характеристика привредног кривичног права истине се од стране појединих аутора да привредни деликти имају вештачки характер (36), да нису као деликти ошптег кривичног права објект друштвеног прекора (37) и да са етичког гледишта немају характер моралног зла. Овакво схватање не би могло да се прихвати. Подела криминалитета на природни и вештачки, при чему у први спадају деликти који постоје утлавном у свим друштвима и који представљају повреду извесних основних природних права док у други долазе они који бивају одређени као деликти с обзиром на конкретне потребе у датом времену, позната je одавно у кривичноправној теорији (38) али се не може да прихвати ако се има у виду да се као кривична дела појављују она понашања која законодавац у одређеној држави оцењује као опасна за друштво, при чему управо и долази до изражајна класни характер кривичног права, па их као таква и инкриминише. То што извесна кривична дела дуже времена постоје у законодавству једне земље или се појављују у правима многих или готово свих држава не даје овйм деликтима карактер природног криминалитета јер ове околности не одређују материјалну садржину тих деликата па не могу да буду релативне ни за оцену њихове природе. Једно одређено понашање добија карактер кривичног дела ако je оно опасно односно штетно за одређено друштво у одређеном времену без обзира да ли оно од давнина има у тој земљи такав карактер и да ли и у другим земљама у томе времену има карактер криминапне делатности. Уколико и има случајева да се према схватањима појединих грађана извесни привредни деликти сматрају као мање тешка кривична дела него извесна друга, те им се стога приписује и маньи степей прекорности са гледишта морала, ово се може да објасни само тиме што je већина таквих инкриминација везана за конкретне мере у привредној политици земље, што условљава честе промене ових инкриминација, услед чега оне често још немају одговарајућу подлогу у устаљеним схватањима грађана о штетности, недозвољености и моралној прекорности понашања на које се односе, при чему често и недовољно познавање од стране појединаца стремљења у народној привреди доводи исте до погрешне оцене о штетности и друштвеној опасности односних деликтних понашања. 5. Деликти привредног кривичног права представљају кршење различитих прописа којима се регулишу поједина подручја народне привреде услед чега се ове инкриминације појављују у правима појединих земаља у различитим категоријама деликата. Стога je веома значајно да се одреди

(36) М. Ancel, ор. cit., р. 5. (37) Р. Vrilj : ор. cit., р. 736.

(38) Е. Ferri: Soclologla crimlnale, v. I, pp. 146, v. 11, pp. 99, seq.

406

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКМЛТЕТА