Анали Правног факултета у Београду

САВРЕМЕНО ПРИВРЕДНО КРИВИЧНО ПРАВО

407

y коју категорију кажњивих дела спадају ови деликти и по ком се критеријуму те категорије разграничавају. У теорији кривичног права постоје две основне концепције о разликовању кривичних дела од прекршаја (39). Према једном схватању, које je изражено нарочито /у немачкот дитератури ј(40) разлика je квалитативна природе, при чему ее прекршаји обично одређују као деликти непослушыости или деликти простог кршења прописа, код којих се, за разлику од кривичних дела, као последица не појављује повреда или угрожавање неког правног добра већ само могућност таквог угрожавања. Због тога je опасност у случају прекршаја само мотив а не основ кажњавања јер једно овакво кршење прописа неће да угрози заштићена правка добра али би масовна појава ових прекршаја довела до повреде или угрожавања тих добара. Указује се још и на то да се прекршаји са гледишта морала појављују као етички индиферентне повреде правних прописа, за разлику од кривичних дела ко ja се са етичког аспекта појављују као неморална дела. у ■ Супротно схватање, застушьено претежно француских полази од тога да je немогуће прецизно квалитативно разграничение кривичних дела и прекршаја, па се стога ова разлика обично одређује на основу извесних формалних критеријума (према предвиђеној казни, према надлежности и сл.). Слична разлинована чине се и у материји привредних деликата. Тако се према Привредном казненом закону СР Немачке од 1954 бића привредних деликата одређују на тај начин што се одређена понашања предвиђају као кажњива дела ( Zuwiederhandlung ) а према једној општој формули ce у сваком конкретном случају има да утврди да ли je реч о кривичном делу (Straftat) или о прекршају (Ordnungswidrigkeit) (42). Насупрот томе, у привредном кривичном праву других земаља, на пример Француске, бића привредних деликата су посебно одређена у погледу појединих категорија деликата a разликовање се врши према казни. У праву СССР привредни деликти се појављују као кривична дела која су унета у кривичне законике совјетских ребуплика и као административни прекршаји. Међутим, постоје и случајеви мешовитих деликата тј. када административни орган цени према критеријумима датим обично у самом пропису којима je деликт предвиђен (околности дела, личност учиниоца, поврат, висина штете), да ли

(39) Ј. Таховић: О кривичном делу и прекршају са нарочитим освртом на прекршаје сродне кривичним делима, „Народна милиција“, бр. I—2/1958.

(40) А. Фојербах (Feuerbach) К. Виндинг, Ф, Лист и др.

(41) Р. Гаро (R. Garraud), Ж. Ортолан, А. Донедие д Вабр (H. Donnedieu de Vabres) и др.

(42) Ова формула садржана je у § 3 Привредног кривичног закона од 1954, (Wirtschaftstrafgesetz). Према истој учињени привредни деликт сматра се као кривично дело: 1. ако je дело по своме обиму или по својим последидама такво да je подобно да изазове опасност у знатној мери за циљеве привредног поретка а нарочито за циљеве важећег поретка на тржишту или у погледу регулисања цена; или 2. ако учинилац упорно понавља дело или га врши у виду занимала, из прекорног егоизма или иначе неодговорно поступа: и својим понашањем показује да не поштује јавни интерес заштићен привредним поретком, нарочито у погледу важећег поретка на тржишту или у погледу регулисаньа цена. У свим осталим случајевима учињени привредни деликт се сматра као прекршај (Gerner-Wlnckler: Wirtschaftsstrafgesetz 1954 mit Erläuterungen, München und Berlin, 1954, S. 40).