Анали Правног факултета у Београду

САВРЕМЕНО ПРИВРЕДНО КРИВИЧНО ПРАВО

409

што je случај y италијанском и белгијском праву. Посебна je ситуација у нашем кривичном праву где су привредна кривична дела унета у Кривични законик док je материја привредних преступа дата у посебном законодавству. Различили став у погледу одређивања места привредних деликата у системима појединих законодавстава лежи пре свега у томе што je садржинска одрСђеност ових деликата условљена привредним поретком у једној земљи и привредном политиком која се у њој спроводи, што чини да привредни деликти у појединим земљама добијају различили значај ca гледишта њихове опасности односно штетности за друштво па следствено томе и различите место у хијерархији кажњивих дела. Тако у социјалистичким земљама, у условима планске привреде засноване на друштвеним средствима за производњу, привредни деликти представљају врло тешка дела против друштвених интереса, те њихово уношење у кривичне законике заједно са осталим кривичним делима представља логично решење. Насупрот томе, у претежном броју капиталистичких земаља привредни деликти иако штетни за спровођење одређене привредне политике или привредне интересе земљу уопште, као деликти ко je углавном врше припадници владајуће класе, не добијају увек са гледишта постојећег правног поретка характер тешких кривичних дела већ се оцењују као дела недисциплине па стога и не долази до њиховог уношења у кривичне законике а чак и у оквирима посебног законодавства добијају често характер административних прекршаја а не кривичних дела. Различити положај привредних деликата у разним законодавствима везан je и за велику промешьивост правних прописа у овој материји. Динамичност привредног живота и промене у привредној политици условљавају потребу честог мењања прописа о привредним деликтима. Стога се истине да ову нестабилну материју не треба уносити у кривични законик где je мање згодно вршити честе измене него у посебно законодавство а уколико се то чини онда треба узети само оне деликте који су везани за основе привреде и привредног система где не долазе у обзир честе измене, док би за посебно законодавство требало оставили деликте везане за поједине мере конкретног спровођења одређене привредне политике у тој земљи у том времену где су потребе за изменама прописа много чешће. Поред тога, треба имати у виду да с обзиром на своју облает и задатке, привредно кривично право одступа у извесним земльама у мањрј или већој мери од извесних принципа општег кривичног права, што отежава уклапање привредних деликата у кривични законик и чини њихово издвајање нужним у оним земљама где су конкретне потребе Захтевале да привредно кривично право добије више у својој специфичности и одступању од извесних принципа усвојених у кривичним законицима тих земал>а. 7. У привредном кривичном праву појављују се две врсте субјеката привредних деликата: физичка и правка лица. Уколико je реч о физичким лицима као субјектима привредних деликата зависи од прописа којим je привредни деликт одређен да ли се као његов учинилац може да појави