Анали Правног факултета у Београду

свако лице или само лице са одређеним својствима. Тако, на пример, према Кривичном законику РСФРС учинилац кривичног дела из чл. 152. тога Законика може да буде само директор предузећа, начелник одељења техничке контроле или лице на другом положају које врши дужности означених лица, а код кривичног дела из чл. 157 шеф продавнице, вештак за робу или лице које контролише квалитет робе; према француској Ордоканси 45-1948 од 30. VI. 1945. (чл. 56) као одговорни субјекти се појављују лица надлежна за управљање или администрацију предузећа, установе, друштва, удружења или колектива (46); према § 5 већ поменутог немачког привредног казненог закона од 1954 као субјект привредних деликата појављује се и лице које je обавезно за надзор послова у предузећу (47), док су у нашем праву субјекти привредних деликата често само „одговорна лица“. У погледу правних лица као субјеката привредних деликата може се констатовати да je управо развој савременог привредног кривичног права довео до шире примене концепције о кривичној одгрворности правних лица. Тако, на пример, већ поменута француска Ордонанса 45-1948 предвиђа да се због учињеног привредног деликта може правном лицу изрећи забрана вршења професије (чл. 49) као и да правно лице може да буде солидарно одговорно за плаћање новчане казне, конфискацију и трошкове (чл. 56) (48), а извесне облике ове одговорности наилазимо и у неким другим прописима француског привредног кривичног законодавства (49). Beh наведени §5 привредног казненог закона СРН предвиђа одговорност за пропуштање дужног надзора која се односи како на лице које je од стране дирекције предузећа задужено за те послове тако и на власника предузећа, па како власних може да буде и правно лице то je и аегова казнена одговорност могућа иако иначе немачко кривично право не предвиђа одговорност правних лица. У белгијском праву кажњавање правних лица за извесне привредне деликте предвидено je, на пример, у Уредби од 29. VI. 1946 (50); у Холандији Законом о привредним деликтима од 1950 (51) a такође и у правима извесних других земаља (52). Насупрот наведеним законодавствима, у правима социјалистичких земаља (изузимајући нашу земљу где je питање кривичне одговорности правних лица за привредне преступе добило своје специфично решење) концепција о кривичној одговорности правних лица за привредне (као и за друге) деликте није усвојена изузев у ограниченом обиму за административна прекршаје, тако да се правка лица не појављују као субјекти привредних кривичних дела (53) што je и разумљиво ако се има у виду организација управљања привредним

(46) Vidal-Magnol: Cours de droit criminel et de science pénitantiaire, éd. 9, t. I, Paris, 1949, p. 85; R. Vouln: Manuel de droit criminel, Paris, 1949, p. 278.

(47) Gerner-Winckler: op. clt., p. 57.

(48) Code pénal, Daloz, Paris, 1963; (Appendice au Code pénal), pp. 672 —674.

(49) P. Falvre; La responsabilité pénale des personnes morales, реферат на Трећим француско-југо словенским правничким данима, Paris — Lion — Grenoble, 1958, s. 9.

(50) M. Ансел у већ цитираном реферату. (51) A. Muldar: op. clt., р. 410.

(52) М. Ансел у већ цитираном реферату.

(53) В. Д. Мен’шатин: н. д., с. 314; В. М. Чхиквадзе: Советское уголовное право, обшчаја част, Москва, 1959, с. 140; В. Д. Мен’шагин, Н. Д, Дурманов, П. С. Ромашкин: Советское уголовное право, Москва, Госјуриздат, 1962, стр. 106.

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА