Анали Правног факултета у Београду

САВРЕМЕНО ПРИВРЕДНО КРИВИЧНО ПРАВО

411

предузећима y овим земљама, заснована на административном управљању од стране државних органа. Насупрот томе, усвајање кривичне одговорности правних лица за привредне преступе у нашем праву оправдано je с обзиром на наш привредни систем, заснован на друштвеној својини на средствима за производњу у самоуправљању у привредним организацијама јер су привредне организације независне у свом пословању и нису потчињене државном административном апарату. Овакав положај привредних организација, којима су поверена друштвена средства за производњу, која самостално одлучују о своме привредном пословању у складу са постојећим прописима, несумњиво да захтева и њихову одговорност у случајевима кршења тих прописа, што je и условило увођење категорије привредних преступа у наше кривично право и конституисање одговорности правних лица за ове деликте. 8. Проблеми виности у привредном кривичном праву решавају се углавном сходно концепцијама усвојеним у општем кривичном праву, нарочито у земљама где су привредйи деликти унети у кривичне законике. Извесну специфичном у овој материји представљају одредбе у појединим законодавствима према којима се конституише одговорност извесних субјеката за деликте остварене радњама других лица али до којих je дошло пропуштањем дужног надзора од стране лица које се чини одговорним. У теорији се дискутује да ли je у оваквим случајевима реч р кривичној одговоности за другога тј. да ли лице ко je je пропустило дужан надзор одговара за дело које je проузроковано радњама његовог потчињеног, или лице које пропушта дужан надзор чини самостално кривично дело које се управо и састоји у пропуштању дужног надзора док се рстварење последице проузроковане радњом потчињеног појављују као услов инкриминације самосталног дела или које врши надзор. Овим различитим схватањима одговарају и различита решена на.која наилазимо у законодавствима појединих земаља. Тако већ цитирани § 5 Прив. каз. зак. СРН предвиђа један посебан прекршај који се састоји y пропуштању дужног надзора због којег je дошло до извршења привредног деликта (54), а чл. 56 поменуте француске Ордонансе 45-1948 предвиђа кажњавање лица надлежна за управљање предузећем ако дозволе да лица која су под њиховом контролом крше одредбе Ордонансе (55). Чл. 7 нашег Закона о привредним преступима предвиђа да одговоност лица које одговара за привредни преступ постоји ако je до извршења истог дошло било његовом радњом било пропуштањем дужног надзора. У погледу виности у случајевима одговоности правних лица обично се захтева постојање умишљаја или нехата законског, пред ставника правног лица (Привр. казн. зак. СРН) или се усваја концепција као у нашем Закону о привредним преступима према коме се захтева само да je до извршења привредног преступа дошло радњом или пропуштањем дужног надзора од стране органа управљања или одговорног лица или радњом другог лица које je овлашћено да поступа у име правног лица.

(54) Gemer-Wlnckler; ор. cit-, s. 57.

(55) Code pénal, Daloz, Paris, 1963 (Appendice au Code pénal), pp. 672—674.