Анали Правног факултета у Београду

9. Бројност и променљивост прописа привредног кривичног права ствара услове за много чешће и оправданије случајеве правые заблуде. Стога у материји .привредног кривичног права класична поставка гдпогапtio legis поп excusat не може више да има апсолутни значај јер у оправданим случајевима правку заблуду треба на одређени начин узети у обзир учиниоцу привредног деликта (56). Нека законодавства већ и иначе имају у том смислу одредбе у кривичним законицима, као на пример у нашем Кривичном законику чији чл. 10 предвиђа да ако je учинилац из оправданих разлога био у правној заблуди суд може да га блаже казни или ослободи од казне (која одредба по Закону о привредним преступима важи и за ове деликте), при чему je несумњиво да ова одредба која се у односу на општа кривична дела ретко примењује, има у материји привредних деликата шире услове за своју примену. У неким другим законодавствима, независно од одредаба кривичних законика, посебпи прописи о привредним деликтима регулишу и питаше правые заблуде у случају истих као, на пример, Привр. казн. СРН који предвиђа да се учиналац који je у извињавајућој правној заблуди неће казнити а ако заблуда није извињавајућа може да се блаже казни (57). 10. Привредно кривично право одликује се у погледу кривичних санкција у првом реду њиховом строгошћу. Ова се изражава како у врстама казни и других мера тако и у висини њиховог одмеравања. Ни најстрожије врсте казни нису непознате у привредном кривичном праву. У Француској je дрема Закону од 4. X. 1946 постојала могућност изрицања смртне казне функционеру који под одређеним условима изазива на практиковање незаконитих цена (58). Према Кривичном законику РСФСР смртна казна може да се изрекне за дело шпекулације валутама или хартијама од вредности ако се то чини у виду заната или у великим размерама као и за повреду прописа о валутном пословању од стране лица које je већ било осуђивано за то кривично дело. Сличних примера има и у законодавствима других земаља. Казне лишена слободе одређују се често у дугом трајању а уз то се додају и споредне казне. Тако се према француској Ордонанси 45-1484 за привредне деликте може да изрекне казна затвора до 20 година а може (с обзиром на Ордонансу 58-1298) да се изрекне и општа конфискација имовине. Кривични законик РСФСР предвиђа за поједина привредна кривична дела казну лишена слободе до 15 година са конфискацијом имовине и прогонством, а сличних одредаба има и у привредном кривичном законодавству других земаља. Новчане казне такође се изричу у виеоким износима, због чега ова казна у привредном кривичном праву добија карактер знатно теже врсте казне него што га има у оћштем кривичном праву. Тако je, на пример, у Белгији према Уредби са законском снагом од 22. I. 1945 постојала могућност изрицања новчане казне до 20. ООО. ООО. —белг. фр. која се у случајевима поврата могла и да удвостручи (59), у Француској новчана

(56) В. М. Ансел у већ цитираном реферату. (57) Gerner — Winckler: ор. clt., р. 64.

(58) R. Vouin: Le droit pénal économique de la France, „Revue internationale de droit pénal", No. I—2/1953, p. 429.

(59) J. Constant; op. cit., p. 26.

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА