Анали Правног факултета у Београду

416

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ван сваке сумње je да кооперација у индустрији у досад испољеним облицима у нашем нравном систему представља један уговорни - однос. Субјекти тог односа су равноправии и повезани узајамним правима и обавезама. Истина нравна пракса није још дала довољно материјала на основу којег би се могла извести основанија уопштавања. Међутим, сви досадашњи уговори из ове области имају облигационоправни карактер. У неким уговорима запажа се и тежња за одређивањем и регулисањем извесних статутарних питана организација координадионих тела, стручног колегијума, пословног секретариата, али све то не мења општи облигационоправни карактер ових уговора (2). Укратко, кооперации а у индустрији je правни однос настао уговором у коме се кооперанти узајамно обавезују да изврше одређене радње и послове, дају одређени материјал у процесу индустријске производят, а за узврат да на основу својих удела остваре право учешћа у расподели постигнутих прихода, или ако дође до губитака да учествују у њиховом сношењу (3). 2. Правно разграничвње кооперације од осталих пословних односа. У пракси се под појмом кооперације и са правног гледишта сврстава низ других пословних односа који по својој суштини нису кооперација. Говори се о односима са „пратећом индустријом“, односима те индустрије и индустреде финалиста, ризику за предузећа „пратеће индустрије“ и за „фаналног произвођача“ и сл. Вероватно да су сви ови термини и појмови нужни са технолошког и економског гледишта на процес производње, али то не само да нису правни термини за појам субјеката у кооперантским односима већ они доприносе замагљивању појма кооперације уопште. Многи односи који се наводе у неким уговорима као кооперантски нису то у суштини. Често они нису кооперација ни са правног ни са економског гледишта. Ти односи у крајњем случају представљају само извесну сарадњу у технолошком и техничком смислу —■ производну условљеност. На пример, редовно се у пракси каже да je реч о кооперацији, ако се једна фабрика која производи неке делове или детаље обавеже друтој да испоручи одређену количину по фиксно утврђеној цени са уобичајеним роком плаћања (осам дана од пријема фактуре или робе). То je уговор о куповини и продаји робе или евентуално у зависности од начина испоруке неки посебни вид или модалитет продаје. Са правног а по нашем мишљењу и са економског гледишта то je куповина и продаја и ништа вшпе. У ствари правно je реч о основу за прелаз права коришћења односно ако je реч о сполшотрговинском послу права својине одређене робе с једног субјекта на другог уз плаћање куповне цене а са економског гледишта то je размена добара односно за произведену робу добијање противредности ■ — огаптег мерила вредности и еквивалента, новца.

(2) На пример, у неким уговорима бдређује се појам носиоца трупе ■ послова, организадија и састав секретариата,, координационог колегијума, затим се предвиђају гьихове надлежности и начин рада.

(3) Најчешћа еконоыска дефиниција кооперације у индустрији je да она представлю посебан облик сарадње који се заснива на подели рада међу учесницима у производњи неког производа. Види Милорад Ћирић : Појам и карактеристике кооперације између индустријских предузећа, „Економика предузећа", бр. 8/1959, с. 490.