Анали Правног факултета у Београду

УГОВОРИ О КООПЕРАЦИЈИ У ИНДУ СТРИГИ

417

У ствари већина односа који ce y пракси. називају кооперациям нису кооперација већ разни други уговорни правый односи, као на пример: одно си из уговора о куповини и продаји, уговора о испоруци као посебног модалитета пуповине и продаје, уговора о делу, уговора о снабдевању, разних видова уговора о пружагьу услуга и сл. Знатно мањи број односа су правки односи настали уговором о кооперацији г— кооперација у ужем, правном смыслу. Тако, ако би желели да ове односе разграничимо и правно разликујемо, а то je за даљу анализу неопходно, морамо поћи од чињенице да све оно што са технолошког гледишта и потребе технике пословања представља кооперацију и производно сарађивање није то и са правног гледишта. Са тог технолошког становишта кооперации а би обухватала једну врло широку облает правних односа субјеката привредног права у области индустријске производње и привређивања уопште. Једна тако захваћена облает je регулисана низом правних инструмената — разним врстама досад постојећих тзв. класичних привредних уговора, послова привредног права детаљно правно регулисавье и помоћу једног новог уговора који није још потпуно разрађен ни у теорији ни у пракси. То и намеће потребу за изучавањем уговора о кооперацији у индустрији као правног средства за регулисање нових друштвених односа које неминовно захтева нови начин индустриј ске производње. 3. Појам уговора о кооперации у индустрији. Давање одређене дефиниције увек представља најтежи посао у правној теорији, нарочито у случају када позитивним прописима није потпуно регулисана суштина неког правног односа већ он настаје непосредно у правној пракси a овде je баш реч о уговору који je настао у пракси. Истина извесни врло уопштени елементи дати су одредбама Закона о удруживаньу и пословној сарадгьи у привреди (4), али то je недовољно jep ce y тим одредбама выше дају извесне директиве и то доста уопштено него што се нормира овај однос. Стиче се утисак да je реч о извесном програму сарадње а не о одређеним правним нормама било диспозитивним било императивним. Практично све je оставлено субјектима-кооперантима да они уреде своје односе како нађу за сходно. Па ипак, на основу знатног броја уговора о кооперацији у индустрији могли бисмо са извесним резервама одредити појам уговора. Уговор о кооперации у индустрији je такав уговор привредног права којим се кооперанти обавезују да дају одређени материјал-ствари и изврше одређене радње у процесу заједничке индустријске производвье с.правом учешћа у расподели остварених прихода или учешћа у сношеньу губитика од те производње. То значи да уговор о кооперацији у индустрији садржи у основном два битна елемента уговора. Прво, давање одређеног материјала-ствари у процесу заједничке индустријске производње. Друго, право учешћа у расподели остварених прихода тако организованом заједничком индустријском производњом. Наравно да поред ова два битна елемента без којих не би било ни уговора о кооперации имамо и низ небитних елемената: рокови,

(4) „Службени лист ФНРЈ“, бр. 28/1960 и 16/1961.