Анали Правног факултета у Београду

народа“ из .1830 које. се мирољубивим и законитим средствима, првенствено петицијама, борио за опште право гласа. После вьега су слични савези основани и у другим градовима; Ови савези су се ујединили касније у јединствен савез, с Јединственим органима, са седиштем у Лондону. Влада je овакав савез забранила 1831 али су савези појединачно наставили рат и успели да дођу до општег права гласа 1832. Како je и ово ошпте право гласа било ограничено, особито за раднике, то су радници, независно од буржоазије, која je напустила Савез, наставили борбу за проширење општег права гласа. То je чувени чартистички покрет, који je довео до стварања прве политичке организације која je добила многе црте савремене политичке странке. Она je нестала с пропашћу чартизма. Значајна политичка организација, која je такође по многим цртама подсећала на политичку странку, била je Anti-Corn-League (Савез против царина за жито) која je успела да доведе до укидања царина на жито, 1860. Све_ ове организадије, иако у много чему подсећају на политичке странке, ј ош нису то. Оне су ближе оним организацијама које се данас називају интересним скупинама или скупинама за притисак, тј. оне су све браниле један конкретан интерес у једном конкретном питању. Политичке странке, пак, јесу организације које спроводе једну општу државну политику о свим питагьима, на основу једне разрађене идеологије. Но, иако нису биле политичке странке, ове организације су ипак створиле предуслове за стварање политичких странака, јер су деловале политички и изазивале интерес за политику и жељу ширих слојева људи да се политиком баве. Једном створена пракса образована политичких удружења доводи најзад до стварања правих политичких странака. Образование политичких странака се развија брзо после увођења општег права гласа 1832. До тог увођења, посланици су бирани у парламент на основу личних, породичних и других веза с оним м.алим бројем гласача, те им и није било потребно имати, неке развијене организадије у сврху обезбеђење избора. Но, ошдте право гласа захтева организацију која he моћи обезбедити гласове великог броја бирача. Зато ce постојеће организације странака у парламенту чвршће организују и повезују, а присталице појединих странака у земљи, ван парламента, такође ce организују, полазећи по правилу од постојећих зачетака лабавих организација које су већ биле створене око водећих значајних личности у пој единим местима. Уместо аристократских странака наступају буржоаске странке значајних личности наступа друга фаза развоја политичких странака по Веберу, буржоаска фаза, у којој главну улогу играју истакнуте личности из буржоазије. О рвом ррганизовању странака ван парламента допринеле су и постојеће политичке. организације које су се оснивале да би угицале на парламент притиском спол>а. Политичке странке, скушше цосланика у парламенту ко je су делиле власт,, биле, су под притиском ових ванпарлаиентарних Организација, које су им спориле власт, па су биле принуђене да и из тог разлога развију своје истоврсне организације ван парламента које би браниле њихову политику међу бира.чима, те тако спречиле неповољан утица ј дотичних политичких. организација. Таквим проширењем органи-

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА