Анали Правног факултета у Београду

НАСТАНАК ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

369

зација посланика у парламенту, организацијама ван парламента које воде пропаганду и изборну борбу настале су политИчке странке у данашњем смислу речи у Енглеској. За стварање ових локалних организација била je искоришћена установа гласачких спискова чије je састављане било прилично сложено и зависило од приватне иницијативе оних који су сматрали да имају право гласа. Странке су организовало друштва за састављање ових спискова која су агитовала међу лицима с правом гласа да се упишу у списак и на тај начин добијала присталиде за своју странку, сносећи сама трошкове уписа и вршећи цео сложен поступай уместо бирача. Пошавши од ових почетака странке су се поступно развијале и усавршавале своју организацију. У правом смислу речи, странке, како каже Диверже (4), настају кад се организација посланика у парламенту повеже с организацијом у земљи. Ово се постиже на тај начин што сваки послании сарађује с месном организацијом у свом изборном срезу, с једне, а с другим посланицима своје странке, с друге стране. За одржавање ове везе необично су значајни и политички клубови које странке организују у Лондону 1831 конзервативци су организовали Карлтон клуб, а 1836 либерали Реформистички клуб, у које се учланују како посланици тако и виђени вођи странака из унутрашгьости. Овде се организују прва средишта странака на челу с „бичем“. Касније се организација даље усавршава —lß6l либерална странна ствара посебан централни орган, Либерално удружење за регистрацију, које je повезивало сва локална удружена и препоручивала либералне кандидате. Сличну су организацију створили 1870 и конзервативци. Послё новог проширена бирачког права, 1867, ова се организација усавршава и стварају се, поред широких главних органа, ужи централни извршни органи. Почине се стварати страначки бирократски апарат који ће каснијим развојем довести до треће фазе страначке организације, по Веберу бирократске, какве су савремене странке. На сличая начин као у САД и Енглеској настају странке и у другим земљама. Тако су се у Француској њихови зачеци појавили већ током револуције од 1789. Тада се посланици почину удруживати у клубове према сродности мишљења. Најпознатији и најутицајнији био je Јакобински клуб који je настао на тај начин што су се бретански посланици окушьали у трпезарији бившег манастира св. Јакова и поступно дошли до сазнана да заступају исту политику, услед чега су им се придружили и други истомишљеници. Међутим, током револуције нису се могле створити праве странке, а Наполеон je сузбијао сваки такав покушај. Касније су се странке поступно стварале, користећи периоде демократизације политичког живота у Француској, но чврсте странке у савременом смислу створене су тек у току Треће републике, после 1875. У земљама које долазе касније до парламентарне демократије странке се стварају по узору на земље са старијом таквом демократијом, као што и парламентаризам настаје по угледу на них. По свом настанку политичке странке могу се поделити на оне које су настале сопственим покретом политичара и оне које су, како каже Ди-

(4) Duverger; Partis politiques, р. 7—B,