Анали Правног факултета у Београду

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

верже (5), настале спољним путем, дејством неких чинилаца који се непосредно не баве политиком и који управо и стварају странке да би оне вођењем политике штитиле гьихове одређене интересе. Међу овим спољним чиниоцима најважнији су, несумньиво, раднички синдикати, а потом цркве, првенствено католичка. Синдикати су или основали или играли важну улогу у оснивању низа социјалистичких странака (најпознатија je Лабуристичка странка у Енглеској, коју су основали енглески Тредјуниони), а католичка црква je основала низ хришћанских политичких странака. После њих долазе извесне пословно организације, као капиталистичка предузећа, одн. привредне организације и интересне скупине. Важну улогу играју особито извесне идеолошке политичке организације, које саме нису политичке странке, као политички клубови, удружена и сл. Најчувеније je у том погледу Фабијански клуб, удружење политичких идеолога који су играли знатну улогу у осниваньу Лабуристичке странке. Најзад, извесни листови, професионалне организације и други слични чиниоци могу такође оснивати политичке странке. Ови оснивачи задржавају већу или мању власт или само утицај над странном скоро током целог њеног постојања. Диверже налази да у новије доба све више преовлађује оснивање политичких странака спољним начином а тиме бива све већи и утицај који чиниоци који нису непосредно политички врше у политичном животу. Ова тврдња остаје спорна и треба je проверит. Али она открива нешто што je несумњиво тачно наш#г, тесну повезаност политичких странака и политичког живота уопште с разним конкретним интересима који се сукобљавају и боре у друштву и у разним друштвеним скупинама и организацијама. Иако су политичке странке организације које уједињују људе исте политичке идеологије и који изгледа да се боре само за победу те идеологије, која je апстрактна и изгледа далеко од непосредних интереса за које се боре разне конкретне друштвене скупине и организације које су носиоци тих интереса, ипак странке овим својим тесним везама с овим чиниоцима показују јасно да су у ствари настале на истом тлу као и они и да бране исте интересе али на један далеко виши и апстрактнији, па зато и нејаснији начин. 2. Узроци настанка. Начин настанка политичких странака јасно указује на узроке тог настанка. Почетан узрок je демократизација политичког живота која наступа с подизањем буржоазије до власти. Парламент постаје основни носилац власти и у нему се почину оцртавати различит интереси а на основу них и идеологије. Линија поделе je углавном на две струје назадну, конзервативну, и напредну, либералну. С увођењем парлам ентарног режима настаје потреба да влада обезбеди већину у парламенту а ово изазива стварање одговарајућих скупина у парламенту. С проширењем права гласа и јачим утицајем ширих маса у политичном животу настаје потреба политичке борбе ван парламента за гласове бирача на изборима како би се обезбедила већина у парламенту. Ово, пак, захтева да се пред бираче изиђе с одређеним политичким програмом, одређеном идео-

(5) Duverger: ор. clt., р. 8.