Анали Правног факултета у Београду

422

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

радње и давања знатно разликују, a што имамо такође и у случају других класичних уговора. 7. Питање одговорности коопераната прела трећим лицима. У већини уговора о кооперацији у индустрији о питазњу одговорности према трећим лицима се не предвиђа ништа. Ова одговорност би могла да буде или заједничка или солидарна. Изгледа да би са гледишта правне сигурности и обезбеђења права трећих лица била прихватљивија солидарна одговорност. Међутим, у неким утоворима можда би била прикладнија подељена —■ заједничка одговорност, на пример, у бродоградилишној индустрији. Могло би се закл>учити да тамо где je могуће да се одговорност подели (бродски мотор није издржао гарантии рок или електричне инсталације и сл.) требало би да буде подељена, али у случају робе за тржиште-генеричне, требало би да важе правила солидарне одговорности. У сваком случају и када би се као принцип усвојила подељена одговорност коопераната, требало би усвојити као правило да су остали кооперанти одговорни као јемци. Основ овога јемства лежи у правној сигурности трећих лица кода ступају у пословне односе са кооперантима знајући да имају пред собом једну економску јаку трупу привредних субјеката те су се ради тога и одлучила да ступе у пословни однос. 8. Закључак. Низ правних питања се поставља у вези кооперације у индустрији као друштвено-економској мери. Неоспорно да се многа питана могу регулисати правним прописима али конкретни непосредни односи привредних организации a које кооперирају могу се успешно регулисати само уговором којим се правно уређују односи учесника у сарадњи. Стога би овај нови уговор требало подробно изучавати и у правној теорији. Овај чланак представња само покушај да се питање покрене и у нему су изнета основна питана уговора о кооперацией у индустрији онако како су се у досадашњој пракси поставльала. Неоспорно да je уговор о кооперации у индустрији на почетку свога развоја. Правно, он je још недовољно изграђен. Судска пракса још није имала прилике да ce изјасни по низу врло значајних питања. На пример, шта ће бити са обавезом кооперанта ако je над њим отворен поступак принудне ликвидације, да ли би остали кооперанти били дужни да изврше санацију, обим одговорности коопераната према трећим лицима ако ни je посебно уговорена и слично. Ипак требало би имати у виду да се на извесне односе настале уговором о кооперации у индустрији могу применити опште одредбе правна правила која важе за уговоре уопште, а поред тога и извесна правна правила и одредбе (узанси) које се односе на уговор о куповини и продаји робе и друге уговоре робног промета. Аналогна примена извесних правила која регулишу друге привредноправне уговоре долази у обзир само ако je правна ситуација настала уговором о кооперации у индустрији идентична са некой правном ситуацијом настал ом поводом неког друтог уговора. У свему овоме треба да постоји извесна мера јер свако шаблонско преношење извесних правила која важе за друге уговоре привредног права на уговор о кооперации у индустрији могло би више да штети него да користи формирању овога новог уговора.