Анали Правног факултета у Београду

претечи савремене купонные. При размены спољним догађајем могу бити погођене обе стране подједнако (3), док у купопродаји новац као предмет обавезе купца не може никад пропасти. Ако услед случаја више силе пропадне сума новца коју купац тренутно има, он ипак остаје у обавези. Савремена законодавства предвиђају, без обзира на то како иначе регулишу прелаз ризика, да купац који je у доцњи са извршењем своје обавезе у погледу пријема ствари сноси ризик за случајну пропаст или оштећење ствари. Тада продавац има обавезу да ствар чува као добар домаћин али не сноси више ризик за пропаст или оштећење ствари који ( произађу услед случаја или дејства више силе. Осим овог случаја где су. сва законодавства једнодушна прелаз ризика се различите регулише. У том погледу можемо разликовати четири трупе; Средњоевропски систем. У нашем праву усвојен je принцип да ризик за случајну пропаст ствари сноси дужник; Periculum est débitons. Уколико странка при купопродаји или другој синалагматичној облигацији не испуни своју обавезу услед тога што je предмет обавезе праћен дејством више силе, онда ни друга страна није дужна да испуни своју обавезу, она се ослобађа обавезе (4). Овај тзв. средгьоевропски систем je био заступљен и у свим законицима који су важили на територији СФРЈ пре рата (5). Када je пренета својина преноси се и ризик. За пренос својине потребна су два услова: iustus и modus acquirendi. Уговор ( titulus ) ствара само облигационоправна дејства док се тек предајом или неким другим начином прибављања преноси својина (6). Ризик дакле прелази на купца тек са предајом ствари купцу. Фрапцуски систем. Француско право има други систем за пренос својине на индивидуално одређеним стварима. Својина се преноси самим уговором (7). Поверилац je постао власник од момента закључења уговора. Отуда ће он сносити ризик од тога момента по начелу Periculum est créditons. Чл. 1138 СС то изрично утврђује: обавеза предаје ствари je перфектна самим пристанком странака. Она чини повериоца власником и ставсгьа ствар

(3) АГЗ (чл. 1064) и СГЗ (чл. 658) регулишу прелаз ризика код уговора о купопродаји позивајућ.и се на прописе који важе за размену.

(4) Општи принцип нашег права je да ризик сноси дужник. Према томе кад у неком двостраном уговору извршење обавеза једне стране постане немогуће услед случаја више силе, онда ни друга страна није дужна извршити своје обавезе. Али није само то. И сам уговор престаје постојати. Услови за овакав престанак јесу: (1) да je предмет уговора индивидуално одређена ствар, јер ако je ствар одређена по роду правило не важи и (2) да je ствар пропала услед случаја више силе. Ово решење je разумљиво. У двостраним уговорима обавезе странака служе једна другој за основ. Ако je извршење обавезе једне стране немогуће jep je шен предмет пропао и уогапте постао немогућ, онда обавеза друге стране нема основа а кад нема основа не може бити ни уговора-. (Др. М. Константиновича : Облигационо право, према белешкама са предаваша, Београд, 1959, с. 60).

(5) Овај систем усвојен je у аустријском, немачком, мађарском праву, итд.

(6) СГЗ (§ 287), АГЗ (§§ 424 до 429, 1048, 1049), ОИЗ (чл. 65 и 836—838).

(7) ~Еllе (la vente) est parfaite entre les parties, et la propriété est, acquise de droit à l’acheteur à l’égard du vendeur, dès qu’on est convenu de la chose et du prix quoique la chose n’ait pas encore été livrée ni le prix paye“ Art. 1583 СС. Исти систем усвојило je белгијско и италијанско право. Сличан je и систем совјетског грађанског права где својина на индивидуалним стварима прелази самим уговором а не генеричним стварима предајом.

433

РИЗИК И ТРОШКОВИ КОД ДИСТАНЦИОНЕ КУПОПРОДАЈЕ