Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

211

као лица којима то право прече куповине припада тек у другом реду иза иољопривредних организација и организација које искоришћавају шуме. Изгледа, нам да нема бојазни да би дошло да акумулације земљишта у приватном власништву посредством остваривања пречег права куповине сувласшжа с обзиром на постојање права првенствене куповине у корист одређених друштвених правних лица и с обзиром на' одредбе о земљишном максимуму (агроминимум). Сматрамо да не би тиме дошли до изражаја аграрно-политички разлози којима се руководио стари законодавац приликом увођења овог правног института (22). Напротив, овако решење би било целисходно. Не би доводило до стварОвьа новйх сусвојинских односа између физичких лица и настајања евентуалних спорова. Да наше право жели да избегава стварање нових сувласнцчких односа, види се из неких његових одредаба. Тако je конституисано законско право прече куповине у корист брачног друга на опредељеном делу заједничке имовине другог брачног друга у поступку извршења (чл. 9). Plcïa идеја провејава и у одредбама Основног закона о стамбеним односима где je изражена камера да се постојећи сустанарски односи ликвидирају, а да се ни у ком случају не стварају нови сустанарски односи (чл. 180—190) између носилаца станарског права, Изгледа нам да би се оваквим решењем * задовољио у свему општи друштвени интерес тиме што би се спречавали спорови о својини земљишта пзмеђу сувласника, а овакво ограничазакье слободе промета не би много погађало влаенгжа змељишта с обзиром на постојање његовог ограничегьа располагања у односу на прече право куповине земљишта одређених друштвених правних лица. У нашој данашњој правној теорији многи су ce аутори изричито изјаснили у. прилог признавања сувласнику пречег права куповине земљишта. Тако проф. Гаме каже: „Мислимо да би га требало признати за наше данашње право, јер je заиста оправданије да сувласник повећа свој удео ида ce тиме смањи број сувласника него да.дође други сувласник“ (23). Проф. Спајић вели: „У нашем праву-у, сјушслу правних правила, треба дозволити сувласницима право првенствене куповине у. случају отуђења једног сувлаеничког дијела“ (24). Доцент др. Ћуровић, који je посебно размартао ово питање у једном свом чланку, каже између осталог: „ ... и данас постоје разлози општег гштереса који иду у прилог таквом решењу да .се сувласницима-смесничарима, призна право прече куповине непокретности, у првом реду пољопривредног земљишта и помоћник; зграда за обављање пољопривредне делотности“ (25). Дакле, наш би закључак био да би старо правно правило о законском праву прече куповине земљишта у корист сувласника могли и.данас да применимо. Не налазимо да je оно противно начелу израженом ,у члену 5

(22) Мисли се на СГЗ и ОИЗ. (23) в. др. Андрија Гаме: Основи стварног права, Tpehe, прерађено и 'допуњено пздање, Београд, 1961, с. 63. (24) в. др, Војислав Спаић: Основи грађанског права 11, Стварно праро, Сарајево, 1960, с. 215.

(25) в. Право прече куповине сувласника некретнина, „Југословенска ‘адвокатура“, 1963, бр. 6, с. 13—21.