Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

213

Постојећи законски прописи дају право друштву да врши извјестан надзор и контролу над вршењем родительских права, било преко органа старательства, било преко надлежног суда. Истовремено се нааоде разлози у Основном закону о односима родительа и дјеце, услијед којих дјеца могу бити одузета од родительа, као и разлози због којих родительи могу бити лишени родительског права. Орган старательства може дијете одузети родительима и повјерити на чуванье и васпитање другом лицу или установи, ,ако су родительи запустили льегово подизање, стоји у члану 19 Основног закона о односима родительа и дјеце. Друга и тежа санкција предвиђена истим законом je лишенье родительског права. „Родитель који злоуптребльава родительско право или грубо занемарује вршење својих дужности, лишава се родительског права одлуком суда у ванпарничком поступку“, стоји у члану 15 Основног закона о односима родительа и дјеце. Осим тога и Кривични законик у чл. 196 одређује: „Казниће се затвором најмање три месеца родитель, старалац или друго лице ко je злоставлъа малольетника или грубим занемаривањем своде дужности збрињавања и васпитања запусти малольетника о коме je дужно да се стара”. Такође у чл. 197 истог Законика предвидена je казна затвора до једне године за избјегавање давања издржавања. Како видимо законски прописи са предвиђеним казнама за несавјесне родителье постоје, али и поред тога случајеви и појава „угрожене дјеце” којој je помоћ потребна све су бројнији. Њихови проблеми често остају и неријешени. Намеће нам ce питање гдје су разлози неефикасне и неблаговремене заштите дјечијих интереса? Да ли je разлог y непрецизности и неефикасности постојећих законских прописа, или пак слабости надлежних органа који су дужни да ове прописе примјењују. 11. Да 6и се могла провјерити примјена наведених прописа поћи ћемо од анализе самих законских прописа, а затим случајева из праксе суда и органа старательства. 1. Рекли смо да je једна од најтежих санкицја против несавјесних родительа лишевье родитењског права. Разлози за примјену ове санкције су занемаривање или злоупотреба родительских дужности. Злоупотреба родительског права je вршење овог права на штету дјетета, као што je небрига о животу и здравльу дјетета, злоставльагье на разне начине, навођење на крађу, просјачење, проституисање итд. Занемаривање или грубо занемаривање родительских дужности, како каже Закон имамо онда, када родительи уопште не врше своје дужности, или их не врше у довольно ј мери. Тако на примјер родительи злоупотреблвавају своје право када поступају злонамјерно, скривльено. Ирелевантно je да ли би се ови поступци родительа могли уписати у кривицу у смислу Кривичног законика. Липшти родительског права ' може се било један или оба родительа. Р односу према дјеци ова санкција се може односити било на једно, двоје или сву дјецу, већ према томе у односу на коју дјецу je родитель поступао злонамјерно. О овом питању како у теорији тако и у пракси налазимо раз-