Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

231

намењене извозу, већ ову робу добијају од својих партнера организација које су на основу планских мера одређене да припреме робу за извоз. Планом извоза се утврђује само новчани обим извоза изражен у рубљама а не и у количини, облику, асортиману и квалитету робе. Приликом увоза спољнотрговинске организације раде на основу захтева организацииа-наручиоца. Организацииа-наручилац je одређена планом, којим се такође утврђује роба која ће бити увежена, одређена по номенклатури и количини. Аутори истину у књизи да ce спољнотрговински односи развијају и стварају преко уговора чије закључење, мењање или престанак зависи од сагласности уговорних страна. Пошто je најчешћи облик сполшотрговинских односа купопродаја, то се и у спољнотрговинској размени најчешће .закључују купопродајни уговори. Ови уговори ce обавезно морају закључити y писменој форми. Уколико се споразум постигне путем телефона мора ce писмено потврдити, jep у противном не ствара обавезу и може служити као доказно средство. Уговором се морају регулисати: рек отпреме, цена робе, квалитет и преглед квалитета робе, количине и асортиман робе, амбалажа, паковање и етикетирање, транспортни услови, осигурање и услови плаћања. Совјетске спољнотрговинске организације приликом извоза робе у капиталистичке земље закл>учују уговоре са страним фирмама којима их овлашћују да могу искључиво продавати совјетску робу на одређеном тржишту. ЧестЬ се практикује и продаја са правом првенства као и, када то услови захтевају, продаја преко заступника. Аутори истину да сем преко купопродаје робе Совјетски Савез развија спољнотрговинску размену и путем техничке сарадње, патентирања проналазака, продаја лиценци, ауторског права и туризма. Техничка сарадња се појављује у односима Совјетског савеза и других социјалистичких земал>а, као и у односима са економскц неразвијеним земљама. Аутори констатују да се овај облик спољнотрговинске размене све више развија и да се појављује у виду израде пројеката, комплетног снабдевања опремом и монтажом предузећа, слања совјетских стручњака на рад у иностранство и пријема страних стручњака на обучавање и усавршавагье. Остали облици спољнотрговинске размене се, како то аутори истину, све више развијају са успесима совјетске науке и технике и даљим развијањем међународних односа, што ствара тенденцију даљег развијања и проширивања спољнотрговинске размене Совјетског Савеза са другим земљама. Истичући улогу транспорта у спол>нотрговинској размени, аутори детаљно објашњавају услове и значај транспорта подвлачећи да се он јавља у облику железничког, поморског и ваздушног транспорта. Транспорт робе у спољнотрговинској размени одвија се на основу међународних споразума које je Совјетски Савез закључио са низом земал>а, као и на основу одредаба међународних конвенција о превозу робе. Осигурање такође игра врло значајну улогу у спољној трговини. Оно се јавља у виду осигуравьа транспорта, робе, бсигурања за штету учињену трећим лицима, личног осигураньа, осигурања за несрећне случајеве итд. Пошто je и осигуранье у државном монополу и под непосредним руководством Министарства финансија врши се преко управе иностраног осигурања СССР-a (Ингострах). Код излагагьа о колизионим нормама као и о арбитражи у књизи се детально образлажу питања колизионих норми, могућности спорова, уговарања надлежног права и дужности и права арбитраже или суда да одреде које he се право применити. Питање избора права представља се само у споровима произашлим из спољнотрговинских и других уговора са иностраним елементом. Уколико су при закључењу спољнотрговинског посла стране предвидела којим ће се законодавством регулисати односи из међусобног уговора нема примене колизионих норми.