Анали Правног факултета у Београду
230
АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА
уговора, осим у случајевима који су предвиђени законом. Један од. таквих слЈшајева je потреба за изменама и раскид уговора која je условљена нужношћу уношења исправки у планске задатке, на основу којих су закључени одговарајући уговори. С тим у вези се јавља питање о судбини грађаископравних односа који су произишли из планских аката, као и који je привредни орган дужан еносити трошкове изазване изменом плана. Аутор указује да посебну тешкоћу у решавању овог питања условљава чињенида да законодавством није решено питање ових трошкова (тзв. трошкови планирања), истичући потребу да законодавац дрнесе одлуку по којој ће ови трошкови бити пренети на овај привредни орган који их je условно. Измеле и раскид уговора о кооперативном снабдевању могу такође настати и ца инициативу главног лиферанта, с обзиром на измене у конструкции основног производа. Питање накнаде трошкова у овом случају, пракса решава на тај начин што купац, који je отказао уговор, мора накнадити трошкове које je произвођач дотле имао. При крају књиге аутор детаљно упознаје читаоце са проблемой одговорности за неиспуњење обавеза, посебно истичући значај принципа реалног испуњења обавезе. Неиспуњење обавезе, приликом кооперативног снабдевања, повлачи неиспуњење обавеза осталих коопераната и ствара могућност неизвршења планских задатака. Због тога се спровођење у живот принципа реалног испуњења обавеза врши уз помоћ низа мера а пре свега применом имовинских санкција кроз форму новчаних казни или накнаде штете. Аутор такође истиче да у извесним случајевима одговорност уговорних страна за неиспуњење обавеза може настати и без њихове кривице. Дужник ће одговарати и у случају ако лица, којима„закон или сам дужник повере испуњење обавеза свесно или насмотрено изазову или не отклоне околност ко ja испуњење чини немогућим. Завршавајући своју књигу аутор у закључку ce још једном залаже за нравно регулисање односа у кооператвном снабдевању.
TA. Којић
А. Б. Альтшулер, М. М. Ђогуславскиј, и др.: ПРАВОВОЕ РЕГУЛИРОВАНИЕ ВНЕШНЕЈ ТОРГОВЛИ СССР, Изд. Внешторгиздат, Москва, 1961, с. 510. Ова књига, која je дело више аутора, врло исцрпно обрађује све односе у којима се могу налазитн совјетске привредне организације и евентуално совјетски грађани у вршењу спол>нотрговинске размене. Осим тога она детаљно упознаје са свим областима спољне трговине и начинима решења одређених послова користећи совјетску и међународну праксу. Кроз читаву књигу као основна нит провлачн ce значај државног монопола y спољној трговини. И поред тога што књига има 26 глава, ипак се по свом значају истину три комплексна дела у којима се изражава целокупност спољне трговине СССР. Први део обухвата изворе права и опште појмове, спољнотрговинске уговоре и облике спољнотрговинске размене. Спољнотрговински транспорт и осигурање у спољној трговини претстављали 6и други део, а у трећем делу обухваћени су проблеми колизионих норми и арбитраже. Код објашњавања организации е сшцьне трговине СССР-a истине се чињеница да у спољној трговини совјетска држава има монопол који je утврђен Одлуком савета народних комесара од 22. априла 1922. Спољнотрговинске послове могу обавл>ати само за то посебно формиране савезне организације, Ове спољнотрговинске организације се не баве производњом робе