Анали Правног факултета у Београду

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у заоставштину, a с друге стране лични и матери] алии положај наследника који je дужан да плати накнаду као и наследника који има право на накнаду. в) Накнада наследницима који су малолетни, уче занат или се школују треба да буде одређивана уз вођење рачуна о њиховом узрасту и о гьиховим потребама у вези школованьа. г) Немају право ни на какву накнаду наследниди који пољопривредно земљиште наслеђују само на основу тога што су оспособљени за обраду пољопривредног земљишта и што су благовремено и на одговарајући начин избавили да су вољни да обрађују земљиште које улази у заоставштину (чл. 1075 —1077). 10. Иако пољско право прописује посебна правила за наслеђивање пољопривредног земљишта, оно тиме ицак неће да поцепа целину наслеђивања у сваком поједином случају. Отуда оно наређује да се, ако заоставштина обухвата поред пољопривредног земльишта и другу имовину, делови сваког појединог наследника пољопривредног земљишта урачунавају у њихове делове у цело] заоставштини (чл. 1079). 11. У жељи да обезбеди бар извесну трајност поседа пољопривредног земљишта насталог по основу наслеђа, пољско право предвиђа и; два допунска правила која нису из оквира наследног права али се односе на стечено наслеђе. С једне стране, заоставштина која се састоји из полюпривредног земможе наследник отуђити у целини или делом само лицу које je оспособљено за обрађивање пољопривредног земљишта (чл. 1069). С друге стране, наследник који je по основу деобе наслеђа добио пољопривредно земл>иште (или његов део), не може у року од пет година од деобе отуђити у целини или делом пољопривредне непокретности које су у саставу тог земљишта. Ово ограничение не важи у случају замене наслеђених пољопривредних землшшта за друга пољопривредна земљишта, као ни у случају отуђења држави - уз накнаду или без накнаде —, отуђења грађевинске парцеле одређене према прописима о грађевинским парцелама на подручјима села односно према прописима о плановима за просторну изградњу (чл. 1085). 12. Нови систем наслеђивања, било законског било тестаменталног, пољопривредног земљишта по новом Грађанском законику Пољске из 1964 представља свакако један покушај да се путем наследног права утиче на својинске односе у пол>опривреди на јачи и непосреднији начин него што je то случај у осталим социјалистичким земљама. При томе je потребно подвући и чињеницу да je док je Грађански законик Пољске у целини ступио на снагу 1. јануара 1965 године дотле су одредбе о наслеђивању пољопривредног земљишта (чл. 1058 —1888) ступиле на снагу одмах по објављивању Грађанског законика, тј. априла 1964. Овакво регулисање наслеђивања пољопривредног земљишта свакако доприноси да ce својина и обрада пољопривредног земљишта што je могуће више опоје, концентришу y једном лицу, како би се и тиме што више обезбедила обрада целокупног пољопривредног земљишног поседа. Таква тенденција je свакако правилна, уколико друге мере и други