Анали Правног факултета у Београду

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јућим методом него управо нормативним, који je подешен за то. Те везе су такође духовые, а као сталне и нужне могу се изразити у одређеним научным законима. Сходно овим законима, једном значењу, одн. једној мысли, одн. једној нормы или скупу нормы, мора да следи друто такво значење, мисао, норма, скуп нормы - тј. право мора да буде на одређен начин састављено да би цео њихов систем могао функционисати као право. Сходно овоме, употребом нормативног метода се остварују две врете задатака у изучаваньу права једна врста je утврђивање значења правних нормы, тј. утврђивање њихове садржине, а друга врста je утврђивање појава из којих се ова садржина састоји, као и веза које између ньих постоје, како у погледу њиховог састава тако и у погледу функционисања. При том се ови задаци могу остваривати или у погледу једног конкретног, у простору и времену датог права, поједњавајућим путем, било у погледу сваког права уошпте, уопштавајућим путем (теоријским). Оваква поједињавајућа наука о праву назива се обычно правна догматика, а уопштавајућа нормативна теорија права. 1. Правна догматика. Правна догматика je наука која утврђује духовну, мисаону садржину права, тј. утврђује како гласе правые норме као правила о л»удском понашању, методом који се назива тумачење права, a који je сам сложен из выше посебних метода. Како смо рекли, правне норме, као скупови значења, нарочито повезаних и систематизованих, материјализоване су у материјалним знацима, Обычно' речима, и помоћу њих се утврђују њихова значеньа. Материјални знаци су повезани на одређен начин, сходно законику значења, који догматика мора познавати да би ce њим служила, а саме мисли, опет, повезане су на нарочити начин, по нарочитым законима свог повезивагьа, да би могле да значе оно што треба да значе. Ови законы су првенствено лопјички, па се зато догматика много и служи логичким методом, тј. примењивањем закона логике у изучавазьу права. Али они нису само логички, тј. логичны метод je недовољан за тачно и потпуно утврђивање садржине права. Поред њега за ово je потребно и познавање социологије односног права, као и његове историје, а исто тако и познавање вредности које право остварује, одн. његових цшьева. Утолико je тачно да правна догматика не може исюьучиво сама да потпуно одреди садржину права. Но, битно je да je њено одређивање, као што смо нагласили, објектинво, тј. интерсубјективно поверљиво, као и сваки друти научан исказ. Значења су одређена закоником значења, а он објективно друштвено постоји, као и све друге друштвене духовые појаве, и може се сазнати. Но, исто тако су објективни и могу се сазнати и законы повезивања значења ко je открива логика. Међутим, поред закона логике, мисли се у норме повезане и законима које открива нормативна теорија права, законима састава и функционисања права као посебног система друштвених норми. Стога се правна догматика у свои задатку може служити и резултатима правне теорије, законима које она открива, исто као што, с друге стране, теорија мора да се служи резултатима догматике.