Анали Правног факултета у Београду

МЕТОДИ ИЗУЧАВАЊА ПРАВА

41

Зато су у начелу сви методи истовредни, а евентуално већи значај неког од њих може да зависи само од таквог истог већег знача ja односне стране права. Ако би се по том значају, међутим, ценило, онда je несумњиво да нормативан метод има далеко већи значај од узрочно-објашњавајућег. Наиме, ј едино и искључиво помоћу нормативног метода откривамо само право у његовој особености, тј, сазнајемо га као систем норми, правила о понашању л>уди. Овакво сазнање je, очито, неопходан предуслов за примеру права, тј. за његову функцију у друштву. Право које би остало несазнато, не би могло да функционише. Узрочно-објашњавајући - метод нам не може пружити сазнање о праву као таквом, тј. о садржини правних правила понашања, него само о узроцима који су довели до таквих правила и о последицама до којих су довела таква правила. Међутим, и за примену узрочно-објашњавајућег метода, тј. неопходно je да се претходно утврди како. гласе правила која сачињавају право да би се могло говорити о њиховим узроцима и о њиховим последицама. Тако, дакле, излази да je нормативан метод исто толико научан колико и било који други, да се њим не само описују него и објашњавају појаве, тј. угврђују се научни закони, и да je он особен за право, тј. једини којим се може открити оно што je за право особено и што га тако разликује од сваке друге појаве, С обзиром на ова свойства, разумЛэИво je да je то први метод коме се мора прибећи при изучавању* права и да je то често и метод коме се једино прибегава, jep се њему мора нужно прибећи ако се право уопште жели применити. Тек касније, после њега, могу се употребити и други методи, ако се жели да се знање о праву упогпуни за практичан рад на праву довољан je и сам нормативан метод. Зато je он и најстарији метод правне науке, који већ има традицију дужу од две хиљаде година, а таквом старошћу ретко који други метод и ретко ко ja друга наука може да се похвали. Међутим, упркос овако дугој употреби нормативног метода, он није стављен под нужно критичко методолошко испитивање. Управо та дуга традиција употребе вероватно je и разлог што методологија на њега није обратила потребну пажњу. Томе сзакако доприноси и његова широка употреба у правној пракси, ван правне науке, тако да се кьегов основ, његова употреба, његов досег и његова вредност сматрају нечим што je опште познато. То, међутим, наравно, није тако и зато je потребно да се он сам дубље и свестраније проучи. Речено je да нормативан метод проучава право у његовој особености, тј. као једну подврсту духовних појава, као норму, што значи као систем исказа, састављених из мисли о људском понашању у друштву. Као и свака духовна творевина, и право je један систем духовних садржаја, значења, у овом случају —• мисли, које треба сазнати из њихових материјализација у материјалним знацима, тј. тачно утврдити њихову садржину. Ове мисли су везане одговарајућим везама, тј. стоје међу собом у одређеним нужним односима, па се и могу сазнавати само ако се знају те везе, односи, који, међу њима постоје. Ове везе и односи нису узрочно-последични, те се зато и не могу откривати узрочно-објашњава-