Анали Правног факултета у Београду

ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА У НАШОЈ ПРАВНОЈ НАУЦИ

47

ПРАВЦИ РАЗВИТКА ЕМПИРИЈСКИХ ИСТРАЖИВАЊА У НАШОЈ ПРАВНОЈ НАУЦИ*

Ако je основано разликовање емпиријиских истраживања, на једној страни, и неемпиријских истраживања, на другој страни, у свим друштвеним наукама и то полазећи од тога да je у првим изразито захватање и третирање чињеничког материјала и релевантних података, а,'у другим да je изразито конструисање општијих и апстрактнијих поставки онда, несумњиво, такво разликовање обухвата и правку! науку. Јер, и ова наука проучава право као један од најзначајнијих и најсложенијих елемената друштвене структуре. Код нас нико није ни покушао да негира нравно ј науци карактер друштвене науке. Али, баш зато искрсавају питања у вези са,односом између овог разликовања и већ уобичајених и општеприхваћених дистинкција као што су: конкретна и теоријска знања, односно делови правке науке; конкретне (позитивно-правне и историјско-правне) дисцйплине и теоретске дисциплине; спознајна и примешена правка наука; односно наука и техника и слично. Не упазећи на овом месту у расправљаље о полазним тачкама, цшьевима и последицама ових дистинкција, треба само приметити да се оне приближавају разликовању емпиријских и неемпиријских истраживања. Чак њихови критеријуми се поклапају. Но, важно je при томе да су сва поменута разликовања релативна и оријентациона, да нису механична и међусобно искључива. Следствено томе, чини се целисходним и оправдании покушај да се скицира сумарни осврт на методологију конкретног дела југословенс ке правке науке током две последње деценије. Овакав осврт може поспужити предочавању стања, токова и праваца развитка методологије једног дела наше правке науке, па нема могућности да се истовремено подробно и потпуно анализирају поједина истраживања, радови и резултати. I. —• 1. У правној науци, као уосталом у свим другим наукама, и њеним дисциплинама постоје нераздвојна повезаност и међусобна условљеност предмета који се проучава, садржине уобличених знаша и метода помоћу кога се конституишу одговарајућа знања. Увек постоји предметно-методолошко ј единство, тј. функционална повезаност између онога што се истражује и самог истраживања. Од природе изучаваног предмета првенствено, зависи избор адекватног начина истраживања, а начин истраживања непосредно утиче на квалитет постигнутих резултата. То се изражава, такође, у свим конкретним (позитивно-правним и историјско-правним) дисциплинама, па без обзира у којој мери су развијене и разграничене, у којим условима и времену су оформљене итд. Јер, оне представљају емпиријска истраживања већ због тога што су оријентисане на одређену правку реалност, односно њене деяове, поједина подручја правке регулативе, одређене гране права, правне установе, правке норме и било који правки феномен.

* Реферат поднесен на саветовању „Емпиријска иСтраживања у друштвеним наукама“ које je одржано у Охриду 5 9 маја 1965.