Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВЫОГ ФАКУЛТЕТА

При томе, метод или методологију оваквих истраживања сачиньава укупност различитих и међусобно повезаних момената или компонената, међу којима ваља разликовати: а) методолошку основу коју увек представља не само метод правые науке уопште него и скуп ошптијих знаньа фиксираних у теоријским дисциплинама; б) скуп специфичних методолошких поступака којим се уобличавају знања, односно неизбежан или адекватан пут, начин утврђивања релативно најпотпунијих и истинитих знања о одређеном предмету; ц) скуп помоћних, општих и специфичних, техничких и организационо-методичких ипструмената који доприносе реализацији постављених циљева у целокупном процесу сазнања. Такође, може се разликовати имплицитна методологией (или „метод“) ко ja je увек саставни део конкретног сазнавања права. Она je у научяим знањима, такорећи, рефлектована и фиксирана, статички представљена иако je само истраживање превасходно израз динамизма. Она je condHo sine qua non истраживања, јер се не може замислити никакво истраживање у недостатку неопходног знања како да се врши. Та методологија, пак, има или може имати свој пандан у експлицитној методологией коју представљају систематизована знања о методу било у оквиру дотичних дисциплина, било у склону неке друге дисциплине или у виду специјализоване методолошке дисциплине. Она je показатељ релативно високог нивоа, прецизности, организованости знаньа о адектавним путевима истраживагьа. 2. Следствено томе, о методологији досадашњих конкретних истраживагьа нашега права може се судити ослањајући се на два показателе. Први се своди на метод који je оваплоћен у достигнућима појединих или свеукупних истраживагьа ове врсте. Постигнути резултати су најобјективнији облици његовог изражавања. Улазећи у фонд научних знања, они ce објективизирају и претварају у историјске чињенице. Зато се они намећу сами по себи као аутентична илустрација и приликом сваког покушаја ретроспективног оцењивања методологије. Додуше, овако објективизирана и историзирана методологија пружа само индикацију за стварну имплицитну методологију, jep се кроз резултате као такве не може сасвим сагледати целокупни процес сазнања, који je на свом крају произвео односне резултате. Но, битно je да се не могу једноставно порицати, игнорисати или произволшо представљати ни резултати ни методологија. Што се тиче експлицитне методологи je може се рећи да je она рани je и данас недовол>но, па и несразмерно развијена. Она je још увек у рудиментарном стану. Она je слабије развијена него, на пример, у области филозофије или социологије. И поред стварно завидних резултатэ у квантитету и квалитету различитих истраживагьа, правна наука није пружила специјалне методолошке радове. Они се могу на прсте избројати, а тек недавно се појавила једна књига која захвата методолошке проблеме права (1). Иначе, о методологији конкретних правних дисциплина најелементарније опаске дају уџбеници за теоретске или конкретне правые дисциплине. У систему универзитетске наставе у целој земљи тек од пре неколико година налази се

(1) Др. Беркслав Перић: Правна знаност и диЈ алектика, Народне новине, Загреб, 1962, стр. 280.