Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ректно су се, такорећи, инкрустирали елементи дијалектике и историјског материализма заједно са инструментаријумом општих појмова, раније утврђених или преиспитаних и на нов начин дефинисаних. Но, наша теорија није била снажно развијена него je заостајала за развитком конкретних знања. Она je била или под знатним притиском традиционалних решења или апстракционистичких конструкција које не рефлектују на адекватан начин нашу правку стварност или je понекад уздизала елементе конкретне југословенске стварности на постамент општих принципа и категорија. Односно, теорија није била тако савршена а то je и немогуће да свако конкретно истраживање има довољну и сасвим поуздану подлогу и оријентацију. 4. Додуше, ове слабости су, можда, проузроковане знатно више и утицајима типичных елемената политичке идеологије, њених активистичких настројења, упрошћавања, актуелизованих потреба, емотивне и масовне мотивације итд. Повезујући се с тим елементима, теорија je неизбежно преузимала и улогу једног од најутицајнијих начина политичког опредељивања, заступања и одбране одређених политичких програма и праксе и критичког оцењивања других политичких доктрина и праксе. У таквој атмосфери заједно са стваралачким тражењима и концепцијама, ко je су снажно подстицале прогресивна кретања рађали су се и облици догматизма, наводне ортодоксије и излишне униформности мишљења. Зато je често у разматрањима присутно прекомерно етичко вредновање и утолико запостављено објективно резоновање. 5. Указујући на методолошку основу проучавагьа нашега права, неопходно je одмах скренути пажњу на чињеницу изванредно велике сложености овог елемента друштвене структуре. Право je то добро осећају они који га проучавају свакако најкомпликованији инструмент, саставл>ен од веома великог броја разних делова који се међусобно разликују али се складно уклапају у једну целину. У њему су присутни и преплићу се утицаји историјских, социолошких, психолошких, политичких, духовних и других манифестација друштвеног живота људи. У саставу права фигурирају специфичне норме, прописи, али исто тако одређене чињенице., Оно je представљено јединством нормативних и фактичких елемената. Зато право нема само једну димензију него их има већи број. Оно није само једна логична конструкција исказа о људским понашањима и ситуацијама, него je и комплекс институција и односа. Сем тога, оно je нераздвојно повезено са целокупном друштвеном структурой и њеним осталим саставним елементима. У след тога, искрсава и могућност веома опречних поимања права. Од самог поимања, пак, зависи приступ и истраживање било целокупног права, било гьегових основних елемената. Управо због тога су и настале издиференциране методологије и многи методолошки поступци, а често су међусобно искључиви и нетолерантни. То се огледа у извесној мери и на методологии наше правые науке. 111. ььегових делова, неопходан je комплексен метод који садржи и представља све путеве, облике и средства сазнања одређеног предмета. Тај метод се