Анали Правног факултета у Београду

Отуда, правка истраживања данас, да би била свестрано успешна, морају бити комплексна. Та комплексное!, у смислу теме којом се бави ово саопштење, постиже се спојом три елемента. Први ј е( већ наведени дескриптивни и позитивно-правни приступ. Други се састоји из примене емпиријских истраживања, чија je сврха да покажу какво je law in action, односно да ли се и у којој мери оно разликује од law in books. Најзад, трећи je упоредна обрада проблема. Ова, са своје стране, може да буде чисто упоредноправна, а то je она која се ограничава на упоредно истраживање иностране. теорије и законодавства, а може да буде проширена и одређеним социолошко-политичким истраживањима, која за подлогу имају примену емпиријских метода. Од ова два облика упоредних истраживања, несумњиво да je други мада много тежи, о чему ће ниже бити речи потпунији и савршенији (4). Оваква комплекна истраживања пружају двоструку корист. С једне стране, њихов финални продукт у облику одређене правке студије, има знатно већи научни интерес од онога који би иначе имао. С друге стране, таква истраживања разбијају двоструку зачауреност правног система (у односу на примену правних установа у пракси и на решења која пружају други правки системи) и својим резултатима могу да наведу да допуњавање односно реформу постојећег система у смислу шеговог усавршавања. 3. Емпиријска истраживања и упоредна истраживања у области права имају, свако за себе посматрано, нешто заједничко, а то je што су и једно и друго истраживање везана за извесно поређење, с тим што je код емпиријских истраживања поређење правне норме и њене примене у пракси основна сврха ко ja се жели постићи резултата тих истраживавьа, док je код упоредних истраживања поређење разних права садржина истраживања (док му сврхе могу бити различите унификација, побољшање сопственог законодавства, чисто теоријска обрада и сл.). По правилу, међутим, ова два облика истраживања имају и једну другу заједничку характеристику, а то je што им je полазна тачка, и то код емпиријских истраживэтьа увек, а код упоредних врло често, домаће позитивно право. 4. Но, ова база емпиријских и упоредних истраживања, ма колико била интересантна с једног чисто теоријског становишта, ни je предмет овог саопштења. Оно се односи на примену емпиријских истраживања у упоред™ студијама у области права. Међутим, пре преласка на излагање облика те примене, потребно je указати на извесне тешкоће са којима се среће свако упоредно истраживање, посебно оне тешкоће које се односе на проучавање примене страног права. Прва, очигледна тешкоћа на којој није потребно посебно инсистирати, састоји се у разликама у језику. Језик који се употребљава y страној земљи за истраживача увек остаје, без обзира на степен његовог знања, стран језик. С обзиром да специфичности ко je има сваки језик у односу на оби-

(4) В. Р. Arminjon, В. Nolde, М. Wolff: Упоредно право као помоћно средство, превод другог поглавља дела Traité de droit comparé y Збирци члапака о упоредпом праву, св. I, с, 101, коју je 1958. издао Институт за упоредно право: „Обавештавање о упоредном праву мора да буде схваћено широко. . . Оки који се посеете упоредпом праву погрешиКе ако се ограииче само па писано право, не водеНи рачуна о пачипу па ' iojy се оно примењује , игпоришуНи обичај, навике, пословпу прайсу“ ( М Ј.)

63

ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА у упоредним студијама права