Анали Правног факултета у Београду

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и искуствима што je у развоју упоредног права по правилу била прва корист кој а се од њега могла очекивати. Емпиријски настанак права, с једне стране, и у вези с тим, стално истицање неопходности да се прави разликовање између law in books и law in action, с друге стране, условили су да се у овим земљама, а посебно у САД, последњих деценија упоредо с разно ј ем социологије и социолошких метода све већа пажња посвећује емпиријским истраживањима и у области права. Методи ових истраживања се непрестано усавршавају, тако да се путем њих добијају све кориснији подаци о примени права у пракси. Резултати до којих се истраживањима долази омогућују и вршење повратног дејства праксе на право разуме се у границама у којима то дејство не руши основе на којима правки систем, условљен друштвено-економским уређењем, почива. Интерес за емпиријска истраживања у праву раширио се последњих деценија широм света. У Европи тим истраживањима се приступа како у буржоаским земљама, тако у последње време и у социјалистичким. То je случај и у нас. Позитивно-правни приступ проблемима све више се допуњује социолошко-политичким, за који неопходну претпоставку чине емпиријска истраживања. Она се, посебно с обзиром на предности ако не увек и неоподност тимског рада, нарочито развијају после оснивања установа као што су Институт друштвених наука, институт за социологију, школе политичких наука, и друге научне установе. С друге стране, развој правке науке последњих деценија корактерише и све већи интерес за упоредна истраживања у области права. Општу Климу за та истраживања стварају разноврсни обличи међунардоне сарадње (који се јављају углавном почев од оснивања Друштва народа, а интензивирају у условима постојања ОУН). Међународни промет je све већи, услед чега расте и интерес за страна права. У низу материја пожељна je унификации правних правила, за коју упоредна истраживаньа представљају неопходан услов. Многа национална законодавства се у регулисању различитих материја користе решењима страног права. Најзад, сви ови моменти заједно утичу да се и при чисто теоријској обради правних проблема и института у све већој мери користи упоредни метод. У нас, осям Института за упоредно право, као једине специјализоване установе те врсте, упоредни метод у својим радовима све више примењују и многи научни радници у области права. 2. Пред свако веће и озбиљније истраживање у области права данас се постављају велики захтеви. Дескрипција и позитивно-правна анализа установа једног правног система и данас су корисни и неопходни, али не и довољни. Ако се резултати истраживаньа сведу само на њих, они he нужно бити непотпуни. Ma како успешно били датц приказ и анализа правые установе у питаньу, они сами за себе говоре једино о томе како дати правки систем регулише ту установу и какав став правка теорија дате земље заузима у односу на то регулисање. Дакле, из њих се не види, прво, како се правка установа примењује у пракси, каква je њена реална вредност, и, друго, како се у упоредном праву гледа на ту установу.