Анали Правног факултета у Београду

О ОСНОВИ РОБНЕ ПРОИЗВОДИЛ У СОЦИЈАЛИЗМУ

347

На тај начин, упркос тога што je у неким социјалистичким земљама процес подруштвљавања пољопривреде текао спорије него у Совјетском Caвезу, на основу високог стелена подруштвљености индустрии е и њеног брзог темпа раста у послератном периоду, у свим социјалистичким земљама социјалистички облик привређивања je у друштвеној привреди постао доминантан за свега неколико година после револуције, у сваком случају брже него што je то био случај са Совјетским Савезом. Најзад, да би оцена о релативном учешћу несоцијалистичких облика привређивања у укупној привреди појединих социјалистичких земаља била потпуна, треба поменути да у СССР и неким другим социјалистичким земљама постоји још један посебан облик привре*ђивања. Реч je о помоћним газдинствима (окућницама) колхозника и парцелама које се налазе у личном коришћењу радника, службеника и неких других категорија становништва. Иако ce овај сектор у статистичким подацима обично исказује уз кооперативни, по својој економској природи он je најближи ситноробној произведши, па га стога и треба поменути, Исказано кроз пољопривредну површину коју обухвата, учешће овог сектора je незнатно. У Совјетском Савезу, на пример, 1. новембра 1955 оно je износило 1,35°/оукупне обрадиве површине, 3,10% ораница и 3,27% обрађених (19). Иако je учешће ове врсте газдинстава у произведши појединих специфичних привредних грана знатно веће него што би се, с обзиром на површину коју обухватају, могло претпоставити (посебно у сточарству jep je 1961, на пример, у Совјетском Савезу на окућницама колхозника и газдинствима радника и службеника било произведено 30,30% крупне рогате стоке, 27,9% свиша и чак 46,7% крава, итд. (20), у односу на укупну привреду учешће овог облика привређиваша je ипак од секундарног знача ja. 3. Опадање релативног учешћа несоцијалистичких облика привређивања и робни обмоем у социјализму. Опадаше релативног учешћа приватног сектора производше у укупној друштвеној привреди социјалистичких земаља поставља питање значаја ових облика привређиваша за укупан привредни живот и, у вези с тим, у складу са схваташем по коме несоцијалистички робни односи представљају јадине робне односе који могу постојати у социализму, и питање даљег опстанка робних односа у социализму. Има економиста који сматрају да ће у свим земљама које ступе на пут социјалистичке изградше постојати сектори капиталистичке и просте робне производше, те да се на основу тога и нужност робних односа у прелазном периоду од капитализма ка социјализму објашшава управо постојашем таквих производних односа. ~В. И. Лешин je каже на пример Л. М. Гатовскиј подвлачио да у свакој земљи која je ступила у прелазни период, независно од шених особености, постоје три основна облика друштвене привреде: социјалистичка, ситноробна и капиталистичка којима

(19) Према „Народное хозяйство СССР в 1956 году“, с. 109. (20) Према „Народное хозяйство СССР в 1961 году“, с. 382.