Анали Правног факултета у Београду

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одговарају три основне трупе, три друштвене класе: радничка класа, сељаштво и буржоазија. При томе ja природа сваког датог економског система и сваке дате класе општа за све земље које граде социјализам“ (21). Слично мишљење изражава и М. Ф. Макарова; „Ма колико високо била развијена капиталистичка производња, она по правилу не обухвата целу народну привреду земље. На почетку социјалистичке револуције постоје joui и докапиталистички облици привреде, постоји више или мање многобројна класа ситних робних произвођача, углавном радних сељака који су савезници пролетариата у његовој револуционарној борби за свргаванье капитализма и стварање новог социјалистичког друштва“ (22). По нашем мишљењу међутим овакве оцене не стоје јер почивају на неоснованом уопштавању искуства Совјетског Савеза. И у једном и у другом раду ови ставови наведени су као аргументи који треба да докажу нужност посебног прелазног периода од капитализма ка социализму. Међутим, већ je досадашњи развој социјалистичких земаља показао да такав прелазни период није нужан. Чињеница да je процес социјалистичког подруштвљавања пољопривреде у данаппьим социјалистичким земљама текао спорије, последица je недовол>не претходне концентрације пољопривредне производње и њеног значајног удела у укупном привредном животу тих земаља пре револуције као и релативно ниског (иако вишег него у СССР) степена општег развоја привреде у целини и пољопривреде посебно. Међутим, о ситној робној производњи као посебном сектору будуће социјалистичке економике данашњих развијених капиталистичких земаља тешко може бити речи. Док je у СССР 1913 (као и у Јутославији 1939) број становништва ангажованог у пољопривреди износио више од три чахвртине, у већини данашњих развијених капиталистичких земаља он се налази на нивоу испод једне трећине, док je у најразвијенијим, као у САД, на пример, пао чак испод 10% укупног становништва. Удео ситних робних произвођача у польопривредном становништву код њих једва да достиже 10%, док je шихов удео у пољопривредној производњи далеко испод тога, будући да се основна маса произвола ствара на крупним пољопривредним газдинствима. Захвал>ујући оваквој концентрацији пољопривредне производње и високом степену њене материјално-производне подруштвљености на садашшем ступњу развоја ових земања као друштвено значајна појава сектор ситне робне производње je већ ликвидиран. Отуда je претпоставка да ће он као такав постојати после социјалистичке револуције у овим земљама у потпуности неоснован. Подруштвљавање пољопривредне производње у овим земљама ићи ће исто тако брзим темпом као и подруштвљавање индустрије у досадашњим социјалистичким земљама односно практично неће трајати више од неколико година.

(21) Л. М. Гатовский; Об общих закономерностях и особеностях строительства коммунизма в разных странах, „Вопросы экономики“, 1957, № 12, с. 12. Чланак се може наћи и у зборнику „Мировая социалистическая система хозяйства“, Москва, 1958. (22) М. Ф. Макарова: н. д., с. 16.