Анали Правног факултета у Београду

о основи ровне производил-: у содијализму

351

Käö и претходна, ова табела пбказује да je код сОцијалистичког сектора учешће у тржним вишковима увек веће од учешћа у произведши док je код личних и приватних газдинстава обрнут случај. 4. Општа оцепа објашњења нужности робних односа у социализму на основу несоцијалистичких облика привређивања. На основу света што je до сада речено сматрамо да се објашњење нужности робне производње у социјализму на основу постојања робних . односа несоцијалистичког карактера не може прйхватити као научно основано. Оно се као такво не може прихватити пре света због нетачне оцене релативног значаја појединих облика привређивања за дефинисање економске природе социјалистичке привреде. У економској структури сваког друштва постоји више типова производнйх ’ односа, различитих по друштвеној организации рада на којој почивају и релативном значају у укупном процесу привређивања (23) што целој структури и даја хетероген карактер. Однос између оваквих различитих производних односа се не може свести на њихово супротстављање како то у свои тумачењу чини Е. Преображенски. ТаКво супротстављање различитих производних односа карактеристично je за периоде револуционарног преображаја економске структуре друштва, док ван тих периода настаје постелен и дуготрајан процес међусобног усклађивања основних и секундарних производних односа. У том међусобном усклађивању остваpyje се процес прилагођавања и потчињавања секундарних производних односа основним облицима привређивања, због чета неминовно долази и до извесних промена у облицима њиховог испољавања. Истовремено постоји и обратан смер утицаја у коме основни производни односи могу да поприме извесна обележја секундарних или да не развију до краја неке сопствене характеристике. Међутим, оно што je у сваком случају ван сваке сумње јесте -да у процесу узајамног прилагођавања секундарни производни односи пре или касније бивају потчшьени доминантним који управо и одређују карактер целе економске структуре датог друштва. Пошто се поједини историјски облици производних односа никада не стварају, развијају нити укидају истовремено й линеарно тако да економска структура сваког друштва нужно има хетероген карактер, из чињенице постојања секундарних производних оДноса a још мање из појединих облика секундарних производних односа не може се доказати никакав карактер целе економске структуре друштва. Он се може одређивати ако не искључиво а оно свакако пре снега, на основу доминантних, основних производних односа. Из.'ових разлога je и цео поступай доказивања нужности робних односа и робне ироизводнье у социјализму као нечег општег,, типичног и.законитог на основу постојања несоцијалистичких облика привређивања дакле нечег што je социјализму страно, атипично или, најблаже речено, ни je њег-ово основно обележје методолошки погрешай и као такав неприхвагљив. Прихватити такав начин доказивања значило би допустити

(23) „Економску структуру сачињава укупност свих производних односа ко)и постоје у Једној друштвеној заједници, без обзира на вьихову друштвену разноврсност и'рёлативни знача: у друттвеној привреди“ (М. Самарџија: Привредни систем Југославије, I део, Београд, 1965, с 269).