Анали Правног факултета у Београду

352

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да се, на пример, негира робни карактер капиталистичке привреде зато што у н>ој као секундарни производни односи постоје остаци натуралног или да се она сматра простом робном производњом зато што у њој постоје остаци таквих производних односа. Зато се на основу робних односа несоцијалистичког характера нужност робних односа у социализму у свойству опште законитости социјапистичке привреде не може доказати. Привидну противречност у овом погледу представља чињеница да je учешће ситне робне производње и капиталистичких облика привређивања у Совјетском Савезу све до 1928 било веће од учешћа социјалистичког сектора тако да би се по томе могло тврдити да je совјетска привреда у том периоду заиста имала робни карактер зато што су у њој доминирали робни односи несоцијалистичког карактера. Међутим, овакав начин закључивања каже знатно више него што то истину аутори који га заступају, Уколико би се такав закльучак прихватио као тачан, он нешиновно води и порицанье социјалистичког карактера совјетске привреде све до 1928 што je према нашем мишљењу став који се не може прихватити. Водећа улога одређених облика привређивања у једној земљи уопште а посебно у периодима револуционарних преображаја, какав je био поменути период у Совјетском Савезу, мора се оцењивати не само на основу парцијалних, статички посматраних показателе о тренутном учешћу појединих сектора производгье у укупном друштвеном производу, националном дохотку, итд., век на основу укупног друштвеног значаја и владајуће теиденције развитка појединих облика производних односа у друштвеном животу сваке земље. A њихов значај одређује не само гьихова апсолутна величина већ и њихова кохезија, концентрација и могућност директног утицаја на привредни живот земље у целини, при чему се значај појединих типова производних односа мора оцењивати не статично већ у процесу њиховог развоја. У складу са овим критеријима, по нашем мишљењу нема никакве сумње да je водећа улога социјалистичких производних односа у Совјетском Савезу дошла до изражаја далеко пре него што je учешћа социјалистичког сектора по по ј единим показатељима економске структуре постало највеће. Другим, речима, и пре 1928 у економској структури СССР водећи, друштвено доминантни били су социјалистички производни односи те се отуда ни оцена о характеру целе структуре ни у том периоду не може доносити само, на основу несоцијалистичких облика привређивања. Друго, нужност робне производгье у социјализму може се на основу постојања робних односа несоцијалистичког карактера објашшавати само у једном одређеном периоду развоја социјалистичке привреде који je утолико краћи уколико je земља о којој je реч у моменту социјалистичке револуције привредно развијенија. Како ce већ до сада показало посебан прелазни период од капитализма ка социјализму не представл>а општу законитост социјалистичке изградгье. У складу са тим, ако се прихвати ова концепција објашшења узрока и природе робне производње у социјализму, излази да за поједине земле на путу њиховог социјалистичког развоја робни односи уопште неће бити нужни; Пошто ће на бази високог привредног развоја и концентрације производња још у оквирима капиталистичког начина производгье подруштвљавање средстава за производњу у