Анали Правног факултета у Београду

О ОСНОВИ РОБНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СОЦИЈАЛИЗМУ

353

социјализму и елиминисање несоцијалистичких производних односа као друштвено значајних појава бити остварено- у кратком периоду од света неколико година —■ излази да у тим земљама неће ни постојати основа на којој настају робни односи. Тачност овакве оцене, између осталог, потврђује и чшьеница да се преовлађујуће учешће ситне робне производње у социјалистичкој привреди у тако дутом периоду као што je то било у Совјетском Савезу није појавило ни у једној другој социјалистичкој земљи. Из свих ових разлога, чак и да се прихвати теза по којој социјалистичка привреда у том периоду има робни характер зато што упоредо са социјалистичким производним јединицама постоје и милиони ситних сельачких газдинстава која привређују као ситни робни произвођачи, такав закључак одговара само искуству Совјетског Савеза, може се до извесне мере применити и на поједине друге социјалистичке земље али се ни у ком случају не може прихватити као општа законитост социјалистичке изградње. Међутим, оваква оцена нужности робне производње у социализму не може се прихватити без резерве ни у односу на Совјетски Савез. Иако je данас већина совјетских экономиста сагласна да je у прелазном периоду од капитализма ка социјализму нужност робне производње била условлена постојањем огромног броја ситних сељачких газдинстава мора се истаћи да оваква оцена не одговара историјским чињеницама. У оваквом тумачењу нужности робне производите у социјализму занемарује се природа односа у оквиру социјалистичког сектора односно сматра се да социјалистички сектор сам по себи не би имао робни карактер. На тај начин долази се до заюьучка да je робна природа производних односа у социализму појава чији узроцй леже изван круга социјалистичке привреде!, као појава проузрокована присуством несоцијалистичког пре свега сељачког окружен>а. Оваква оцена je, међутим, неоснована и произвољна. Пелаз на нову економску политику у Совјетском Савезу, за коју се обично везује обнављање робних односа у СССР, ни у ком случају се не може свести само на ослобађање развоја робних односа на селу и увођење робног облика повезивавьа државне индустрије и сељачке пољопривреде. Нова економска политика (НЕП) je укључила такве мере, те се у том смислу не може негирати да je робни облик повезивања села и града био један од фактора који су у привреду уносили элементе робне производите. Али je нова економска политика представљала сложен процес који je ишао у више праваца. Истовремено са увођењем пореза у натури и размене као облика повезивања града и села, робни односи и облици веза, иако у ограниченом и деформисаном облику, уводе се и у међусобне односе између социјалистичких предузећа као и у односе између социјалистичких предузећа и шихових радника и службеника. Денатурализација привредног живота до ко je долази у периоду између 1921 и 1923, има општи карактер. Напуштање политике ратног комунизма било je изазвано не само нужношћу формирања сталних економских веза између града и села већ и немогућношћу да се на датом нивоу развоја производних снага и концентрације производње оствари непосредно повезивање привредних јединица у оквиру социјалистичког сектора привреде. Покушаји да се привредна делатност предузећа слије