Анали Правног факултета у Београду

354

АНАЛИ ПРАВНОГ Ф АКУЛ TETA

са државним буцетом и да се односи између социјалистичких предузећа сведу на материјалну дистрибуцију средстава за производшу и производи оцемогућили су. било какав увид у привредну делатност појединих привредних јединица и представљали непремостиву препреку за нормално функционисање привредног живота, потпуно независну од односа.са селом. Из свих ових радлога се, паралелно са политиком размене са приватном сељачком пољоприврадом, денатурализују и односи у оквиру социјалистичког сектора привреде и прелази на систем привредног рачуна у коме припредне ј единице дел уј у као самосталнији економски субјекти са свойством правног лица. Укркос и даље неизмењеном основном ставу о укидању робних односа у изграђеном социјалистичком друштву, у даљем развоју привредног система Совјетског Савеза тенденција ка учвршћивању привреднорачунског принципа пословања производних јединица представља стално присутну појаву. Само дубоком укореношћу схватања - о .неробком карактеру социјалистичке привреде може се објаснити чињеница да се упоредо са нужношћу јачања самосталности предузећа стално јављају и ограниченна која. ту самосталност спутавају, због чега се у текућој политици и економској литератури нужност јачања привредног рачуна и самосталности предузећа, као и подстицања њихове иницијавиве данас подвлачи са истим интензитетом као и пре десет, двадест и тридесет година. Овакве тенденције се несумњиво не могу извести из нужности робног повезивања социјалистичке индустрије и сељачке пољопривреде јер je сељачка пољопривреда већ више од три деценије ствар прошлости. Привреднорачунски систем пословања производних јединица и нужност самосталности њихова привредне делатности имају врло мало везе са потребом повезивања социјалистичких предузећа са ситноробном производњом, основни узрок таквог карактера њиховог привређивања лежи у њиховом сопственом степену развоју и у њиховим" унутрашњим потребама. Штавише, с обзиром на структуру државног сектора (углавном индустрија) и оријентацију на јачање тешке индустрије, односи у оквиру социјалистичког сектора били су далеко интензивнији него између њега и сељачке пољопривреде. То такође указује на неодрживост тумачења нужности робне производное у социјализму на основу робних односа несоцијалистичке природе. Ако се сви ови моменти имају у виду, онда je јасно да повезивање нужности робне производње у социјализму искључиво са постојањем несоцијалистичких облика привређивања (пре свега ситноробне сељачке привреде), чак ни у прелазном периоду од капитализма ка социјализму, није научно основано и да, с обзиром на напред речено, не одговара историјским чињеницама. Иако се не може негирати да je постојање робних односа несоцијалистичког карактера деловало у том правцу, нема никакве сумње да се оно не може третирати ни као искључиви нити као основни узрок робне производње у том периоду. Најзад, неоснованост оваквог тумачења нужности робних односа у социјализму je у потпуности доказана праксом социјалистичке изградње. Како je напред поменуто, сагласно овој концепции одумирањем несоцијалистичких робних односа нестаје и сваки основ робне производње у социјализму, тако да и она сама ишчезава. Историјски развој je, међутим, демантовао такав став. Колективизацијом земље пољо-