Анали Правног факултета у Београду

360

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКТУЛТЕТА

Ова табела показује да je већи део дохотка од инвестиција био поново реинвестиран y привреду дужничких земаља. Другим речима, значајнији приход се очекивао од трговине са тим земљама на коју je повољно утицао извоз капитала. Када je са завршетком Првог светског рата дошло до стагнације сировинског експорта, овај механизам почиње да пуца да'би у кризи 1929 доживес потпуни крах. „Суштина те промене je у чишеници да су се после другог светског рата почеле развијати такозване модерне индустрије моторна, електротехничка, радиоиндустрија, хемијска индустрија [...] итд. које траже мање количине увозног сировинског метаријала a додају производима много веће количине стручног рада“ (14). Савремени технолошки напредак учинио je да учешће сировина у вредности готовог произвола падне са 25°/о у 1938 на 17,6% у 1955 (15). Хемијска индустрија омогућила je да један велики број природних сировина буде замењен вештачким. Тако например, производила каучука у свету пружа следећу слику: 1930. године почшье производив вештачког каучука која у 1934 години достиже производњу од 4000 тона. Године 1957 целокупна светска производња каучука износила je 3 214 000 тона од чега на природни каучук отпада 1 860 000 тона а на вештачки 1 350 000 тона (16). Слично je са нитратом. Чиле je 1900 године снабдевао свет са 66,6% целокупне светске производите нитрата. Године 1934 нитрат се почео вештачки производи™ из ваздуха и 1938 године учешћа Чилеа у светској производили нитрата пало je на 6,9%. У 1938 години вредност вештачких произвола чинила je само 3% вредности сировина уопште а 1955 године 52% вредности извоза природних сировина (17). По оцени Јанеза Становника средином педесетих година сировински извоз би био за 40% већи да je се индустрија снабдевала природним сировинама у истом обиму као 1938 године (18). Производила сировина се исто тако развила и у индустријски развијеним земљама. За последних тридесет година потрошња сировина у Европи увећала се за 35% (19), међутим, извоз из неразвијених земаља je стално опадао. Иста тенденција се исполнила и у САД у којима je повећање увоза сировина било упола мање од повећања шихове потрошње (20). Године 1938 индустријске земље су учествовале у светској произведши сировина (пољопривредних сировина, горива и руда) са 33%. Средином педесетих година индустријске земље учествују у вредности производње сировина са 60% (21). Слична je ситуација и у произведши хране. Учешће неразвијених земаља у увозу хране од стране земаља Западне Европе и САД опало je просечно за 10% према статистикама које даје ОЕЦЕ (22). Светски увоз

(14) Јанез Становник: Економске диспропорций е у свету, Београд, 1964, с. 137. (15) Ј. Становник: Структуралне промене у светској привреди, с. 19. (16) Н. д., с. 9. (17) Н. д., с. 19. (18) loc. cit.

(19) Jean Lemperière: Le recul des pays non industriels dans les échanges internationaux. »Politique étrangère«, No 3/61, p, 239. (20) loc. cit. (21) J. Становник: loc. cit. (22) Нав. no Jean Lemperière; op. cit., p. 241.