Анали Правног факултета у Београду

МЕЖДУНАРОДНО ФИНАНСИРАЊЕ НЕРАЗВИЈЕНИХ ЗЕМАЉА

359

друго, путем пребацивања застареле опреме у колоније оствариван je профит такође захваљујући нижој цени људскога рада. Поред тога путем извоза капитала стварана je већа тражња робе из метрополе а то je обезбеђивало пуну запосленост радне снаге и капацитета у самој метрополи, што je подизало куповну моћ и самог домаћег тржишта. Лењин je констатовао да „Извоз капитала постаје средство за појачање извоза робе у иностранство“ (7). Национална економија je тако остваривала користи не само простим трансфером профита непосредно из колоније у метрополу већ углавном тхоболшхахьем услова за развој спољне трговине. Зато je лако запазити тенденцију све већег извоза капитала у време када je долазило до опадања извоза. Хобсон je ценно вредност британских инвестиција у периоду 1825 1830 на 100 милиона фунти (8). До 1854 вредност инвестиција je порасла на 210 милиона (9), 1880 на 1300 милиона, 1905 на 2000 милиона (10). У раздобљу од 1870 —1900, британски извоз почео je нагло да опада због све веће конкуренције европских држава. Годишње повећање британског извоза у периоду 1860—1870 износило je 4,4%, 1870—1890 2,1% и 1890—1900 0,7% (11). У таквим условима, „Једино поседовање колонија даје пуну гаранцију за успех монопола против свих случајности у борби с противником [...]. Што je виши развитак капитализма, што се јаче осећа недостатак сировина, што je оштрија конкуренција и јагма за изворима сировина по целом свету, то je огорченија борба за стицање колонија“ (12). Истакнуто je да je извоз британског капитала ишао углавном на финансирање инфраструктуре. Тај ток одлива капитала упућује на његов главки циљ: повећање обима спољне трговине. Све док je тражња сировина на светском тржишту расла, извоз из колонија био je подстицан извозом капитала. Taj основни механизам извоз капитала повећање сировинског извоза, могао je функционисати jep су се инвестиције наплаћивале кроз сировински извоз. Из следеће табеле најбоље he се разумети та основна функција извоза капитала у епохи империјализма (13).

(7) Лењин: ИмпериЈализам као највиши стадиј капитализма. Београд, 1947, с, 63. (3) Ј. A. Hohson; The Export of Capital. London, 1937, p. 203. (9) Koyal Institut of International Affalrs : The Problems of International Investment, London, 1937, p. 115. (10) Artur Salter: Foreign Investment, Princeton, 1950, p. 5. (11) Мари Јан Хубени: Промене у области светске производње, МатериЈали за Треће економско саветовахье у Институту за међународну политику и привреду у Пеограду, 1960, с. 31. (12) Лењин: н. д., с. 79. (13) UN: Les mouvements internationaux de capitaux entre les deux guerres, New Torte, 1949, p. 3.

(у милионима фунти) .Период Просечан годишњи доходак од прекоморских инвестиции а Порсечни годишњи извоз капитала 1870—1875 48 55 1876—1880 48 —1 1881—1893 75 48 1894—1904 100 24 1905—1913 155 143