Анали Правног факултета у Београду

358

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКГУЛТЕТА

„У том процесу „етатизације“ или интернационализации е светске привреде почињу међутим, да се мењају извесне категории е познате дотадашњем систему светске привреде. Извоз капитала добија потпуно нови знача] и смисао тиме што се улога јавних зајмова, инвестиција и поклона знатно повећава. Под утицајем државне привредне интервенције која налаже увозна ограничена у цшьу бржег развоја програма индустријализације, почиње, да се мења и структура светске трговине. Последица контроле над националним монетарним системой јесте без сумње слом јединственог платног система итд.“ (2). Ове промене у систему међународних економских односа утичу на мењање и саме структуре светске привреде. Подела рада настала на основи индустрија пољопривреда осуђује неразвијене земље на експлоатацију од стране развијених земаља простим деловањем модификованог закона вредности. Стицањем независности, бивше колоније чине први корак ка рушењу те основе. Путем оруђа државне власти ове земље могу поставити спољнотрговинску заштиту у циљу развоја сопствене индустрије. Процес индустриализацию е у неразвијеним земљама je чињеница која утиче на промене у светској подели рада. Данае извоз инвестиционе опреме чини 42,3% светског извоза док je 1913 чинио само 22,5%. Међутим увоз инвестиционе опреме у неразвијеним земљама утростручио се у периоду 1938 —1957 (3). Док су неразвијене земље пре рата учествовале у индустријској производњи ca свега неколико процента данас њихово учешће износи 10,4% (4). Са Првим светским ратом гаси се епоха империализма у политичном смислу речи (као јединог светског система) а са Другим светским ратом она се губи и у економском смислу. Док je 1917 удео Русије у светској индустријској производили износио нетто око 3%, 1962 социјалистичке земље учествуjy са 37% а СССР са 20% (5). У условима када 35% светског становништва на 26% земљине површине изграђуја социјализам, међународни економски односи трпе такве промене да постепено губе сваку везу са империализмом створеном структурой светске привреде. У склопу ових околности поставлю се питање промена у међународном финансирању неразвијених земал>а. У периоду колонијалног освајања, извоз приватног капитала представл>ао je метод економске експлоатације. Приватне инвестиције у овом периоду показују јасно свој експлоататорски карактер. У време када су британске инвестиције достигло највиши ступањ, непосредно пред Први светски рат, 40% тих инвестиција налазило се у железницама, 15% у рудницима и производит сировина, 30% у зајмовима покрајинским владама и само 5% у непосредним индустријским инвестицијама (6). Задатак тог инвестирања био je према томе првенствено у подстицању сировинског извоза који je у том периоду имао сталну стопу пораста. Инострано инвестирање доносило je метрополи вишеструке користи. Пре свега кредитори су у облику профита, који je у колонијама био знатно већи због јевтине радне снаге, наплаћивали своје инвестиције, и

(2) Јанез Становник: Структуралне промене у светској привреди. Материјали за Треће економско саветоваше у Институту за међународну политику и привреду у Београду, 1960, с. 7.

(3) UN: World Economic Survey 19S8, New York, 1959, p. 55. (4) J. Становник: н. д., с. 12.

(5) Народное хозяйство СССР в 1962 году. Статистический ежегодник, Москва, 1963, с. 71.

(6) J. Становник: н. д., с. 8.