Анали Правног факултета у Београду

357

ПРОМЕНЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ФИНАНСИРАЊУ НЕРАЗВИЈЕНИХ ЗЕМАЉА

Односи који су настали кроз универзализацију капитализма у епохи империјализма задржавају своје особине у њиховом чистом испољавању све до Првог светског рата. По завршетку рата међународни економски односи „испољавају веома значајна одступања и деформације. И спольнотрговинска политика и валутно-девизни односи и међународно кретање капитала кедвосмислено изражавају оно ново и специфично заоштравање унутрашњих протрхвуречности капитализма [. ..] pi посебно оне дубоке промене у односима снага капиталистичких држава ко je су измениле делу ранију слику светске привреде“ (1). Међутим, ма колико да je Први светски рат уздрмао споне империализмом установљене у међународним економским односима, државна интервенција у кретању спољне трговине и капитала после рата слаби и кретање трговине и капитала добија свој ранији ток. Све до велике кризе година 1929/33 иМамо на том пољу преплитање државнокапигалистичких и приватнокапиталистичких институција уз помоћ ових последних. Просперитет који je владао у светској привреди до 1929 погодовао je враћању старик облика слободног промета робе и капитала. Тек криза од 1929 коначно руши систем међународних економских односа који je створен у епохи империализма. Поновно оживљавање привреде и међународних економских односа био je дуг процес који се не завршава све до Другог светског рата. Тражење нових путева у међународној трговини и финансирању избацило je у први план државну рштервенцију у привредне послове у оквиру капиталистичких држава. То су били методи за спасавање капитализма али у исто време и негација капитализма. Труљење и паразитизам капитализма, који настају са стварањем монопола, више нису могли да ce отклањају класичним методима империјализма. То су биле само привремене мере које су омогућиле несметани ток развоја капитализма у економском циклусу од педесет година. После Првог светског рата, а нарочито после кризе од 1929, унутрашње противречности су морале да се отклањају тамо где су и настале, тј. у унутрашњој структури капиталистичких земаља. Тако државнокапиталистичке тендендије постелено добијају превагу у виталним интересима капиталистичких држава. Тенденције настале између два рата оцртавају ce joui јасније после Другог светског рата. Државна интервенција у привреди иде и до национализације најзначајнијих грана привреде. Контрола над девизним прометом, прописи који одређују облике и обим међународног кретања капитала, међудржавни трговински уговори постају правило обављања међународне трговине и најзад, стварање универзалних и регионалних економских организадија којима се ставља y задатак усклађивање сложених кретања y светској привреди, све то уклања последње остатке стихијности у међународним економским односима.

(1) Радош Стаменковић и Владислав Миленковић : Тенденције развитка међународних економских односа 1920 —1952, Београд, 1952, с. 7.