Анали Правног факултета у Београду

366

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

случајевима данас бити ввћи од тзв. политичког ризика који се данас тако често наглашава као један од сметњи слободног прилива приватног капитала у неразвијене земље“ (40). На кретање приватног капитала делује и унутрашњеправни и међународноправни механизам који утиче на стварање одређене ситуације повољне или неповољне за то кретање. Национализација, експропријација и друге мере против домаће приватне имовине имају своје дејство и према страној имовини. С друге стране, земље увознице страног капитала путем унутрашњег законодавства и других државних мера могу да утичу на могућност приватног инвестирања доносећи ограниченна путем којих се онемогућује експлоатација земље у коју се капитал увози. В. Фридман (W. Fridman) je у својој књизи Legal Aspects of Foreign Investment, дао исцрпан преглед законодавстава четрдесет земаља којима се регулишу питања увоза страног капитала. Та ограничена се врше путем увозних квота, царина, високих пореза и ограниченна трансфера профита. Да би се та питана регулисала у међународним економским односима, закључују се међународни уговори о овим питањима. Закон о инвестицијама Чилеа предвиђа могућност ослобођења царина за увезени капитал само ако се уговором предвиди да домаће сировине буду заступљене у будућој производњи ca 80% (41). Индија одређује начин плаћања иностраних инвестиција тако да су оне исплативе само путем седам годишњих рата с тим да рате не прелазе него годишњу добит (42). Низ других услова се поставлна у вези са запошлнавањем радне снаге (у У АР) или процентуалног учешћа домаћих фирми у експлоатацији (Бразил), итд. С друге стране земље извознице капитала предузимају низ мера да олакшају тај извоз. Франдуска влада je израдила 1958 Кодекс о сахарском пегролеју у коме je предвиђено да држава даје приватном капиталу гарантије на тридесет година. Те гарантије су ушле и у Евијанске споразуме којима je Алжир добио независност (43). САД су 1962 закључиле уговор са Конгом о заштити америчких приватних инвестиција у Конгу (44). Западна Немачка je 1959 донела закон којим влада потпуно гарантује приватном капиталу све инвестиције у неразвијеним земљама. У том циљу образован je фонд од две милијарде марака (45). На правном терену постоји низ могућности за нове независне земље бивше колоније које су у исто време и економски неразвијене земље, што битно мења однос који je постојао у колонијалној епохи империјализма. Несумнниво je да je наметање експлоататорских услова за извоз капитала било могуће само у условима поседовања колонија од стране земље повериоца. Распадом колонијалног система створио се још један чинилац у низу оних који су променили улогу и значај кретања приватног капитала.

(40) W. Fridman: Legal Aspects of Foriegn Investment, London, 1959, pp. 740 —750. (41) Ibidem. (42) Conclusion des pourparles d’Evian. République Algérienne, Ministère de Г Information, mal 1962, pp. 36 —-37.

(43) Капитал y Африци, Београд, „Седма сила“, 1963, с. 34.

(44) Институт для . международная отношения, Економическая екепанзия СР. Германии в Африке, Москва, 1962, с. 26. (45) Г. Ледик сматра да je тешко установити шта je помоћ. Он je склон да и кредите који се дају уз тржишну камату уврсти у помоћ (Види: Gaston Leduc: Aide aux pays en voie de développement, Paris, 1963, скрипта, Издање ГТравног факултета у Паризу).