Анали Правног факултета у Београду

МЕЪУНАРОДНО ФИНАНСИРАЊЕ НЕРАЗВИЈЕНИХ ЗЕМАЉА

367

Међународно финансирање неразвијених земаља путем извоза приватног капитала данас je апсолутно неподобно у погледу његовог основног циља финансирања увозне способности неразвијених земал>а и зато je обим извоза приватног капитала у неразвијене земље незнатан према другим облицима међународног финансирања. Сваки облик међународног финансирања ко je има за циљ рентабилитет кроз наплату камата или профита данас не може да омогући нормалан развој проширене репродукције у самим развијеним земљама па према томе, и пуне запослености радне снаге и капацитета како би се трајније избегли циклични поремећаји законити за капиталистички начин производње. Зато се супротно сваком принципу имепријалистичких међународних економских односа прибегава финансирању путем поклона или кредита са ниском каматном стопом ко je не значе рентабилитет у тржишном смислу. Међународна финансијска помоћ неразвијеним земљама представља у савременим условима далеко значајнији облик финансирања неразвијених земаља од извоза приватног капитала. Очевидне несразмере између кретања у светској трговини и кретања приватног капитала убрзале су процес промена у међународном финансирању неразвијених земаља тако да су јавни кредити и разне врсте поклона добили далеко већи значај. У периоду 1960 —1962 облици јавног финансирања представљали су три пута већу суму од инвестиција приватног капитала, као што смо напред изнели. Нагли пораст значаја економске помоћи после Другог светског рата представља непосредну последицу кризе међународног финансирања која није била отклоњена још од 1930. Јавно финансирање није нити може представљати решење уколико се приватни капитал замени јавним капиталом који тражи рентабилност кроз наплату камата по цени светског тржишта. И у тим условима, неразвијене земље остају инсолвентне у међународним плаћањима па према томе и у остварењу извоза развијених земаља који иде у неразвијене земље. Зато je дошло до таквих облика међународног финансирања који немају за циљ непосредну корист кроз оплођавање уложеног капитала. У овај вид међународног финансирања, iio нашем мишљењу, улазе поклони и они кредити чија je каматна стопа нижа од оне која je утврђена на светском тржишту капитала. Оваквим финансирањем земљи-кориснику оставља се већи процент за њене потребе разно ja него што би то био случај ако би она морала вршити отплату кредита путем ануитета који садрже трговачку камату (46). Промене у економским односима међузависности између развијених и неразвијених земаља довеле су, као што смо напред истакли, до наглог опадања куповне моћи неразвијених земаља у њиховој спољнотрговинској размени. Док су ове земље још 1928 имале вишак у свом спољнотрговинском билансу од 8,9% (47) њихов мањак he износити у 1970 око 20 милијарди

(46) Јанез Становник; Проблеми привредног развоја неразвијених земаља, „Социјализам“, бр. 2/60, с. 93. (47) Владимир Глишић: Структуралне промене у еветској трговини и положа) земаља у развоју. Зборник радова Института за међународну политику и привреду, ~П роблеми међународних економеких односа и привредног развода“-, Београд, 1964, с. 98.