Анали Правног факултета у Београду

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

долара. Стручњаци Уједињених нација сматрају да се путем мера може постићи смањење овог дефицита. У те мере долази смањење увоза за три милијарде, тј. задржавање истог нивоа као у 1959, 12% од бруто продукта и то путем замене увоза домаћем производили. Повећавањем стопе економског раста развијених земаља са 3,4% на 4,2% како би се повећала тражња произвола неразвијених земаља, што би смањило тај дефицит за још две милијарде. Повећањем других прихода неразвијених земаља као и већи прилив иностраних финансијских средстава путем остварења резолуције Генералне окупштине да развијене земље одвајају 1% од свог друштвеног производя за помоћ неразвијеним земљама. Уколико би се све ово остварило и одржао садагшьи ниво прилива иностраних средстава у неразвијене земље, дефицит би био сманьен на суму од 4 милијарде дояара. (48). Из овога сасвим јасно произилази да би без финансирања неразвијених земаља разведено земље биле у немогућности да наплате своја потраживања у висини од 17 милијарди долара. И поред свих постојећих облика финансирања и планираног повећања у Деценији развоја УН, дефицит he износити 4 милијарде долара. Сума од 17 милијарди долара премашује данаппьи целокупни извоз неразвијених земал>а у развијене земље. Овај податак најречитије говори о неопходности међународне помоћи за правилан ток међународне размене који се не може остварити без привредног развоја неразвијених земаља. Тенденција продубљивања јаза између развијених и неразвијених земаља поста je опасна и за саме развијене земље. Наиме, економски неразвијене земље постајаће све слабији партнери у светској трговини што може озбиљнр да .утрози могућности за прођу произвола самих развијених земал>а јер ће неразвијене земље бити принуђене да смање увоз. Исти je случај и са сталном тенденцијом опадања дохотка по глави становника у овим земљама. Просечан доходак по становнику Индије данас je за око тридесет пута ман>и од дохотка у САД. Индија би требало да инвестира најмање 12% свог националист дохотка да би одржала већ постојећу разлику са САД. Међутим према другом петогодишњем плану Индија инвестира само 10,7% од свог националног дохотка (49). Према томе разлика се само повећава. То je случај са већином неразвијених земаља. Амерички економиста Колин Кларк овако. упозорава; „[,..] Ако за следећих неколико година не буде нешто учињено у том правцу, економска провалија између оних који немају и оних који имају постаће- непремостиво широка са незапосленошћу, презасићеним тржиштем и капиталом који се не може инвестирати с једне стране и инфлацијом, глађу, политичким и крајњим национализмом с друге стране“ (50). Сви ови чиниоци допринели су да на једном ширем плану помоћ неразвијеним земљама прерасте у стални институт међународних економ-

(48) Ј. Становнж: loc. cit. (49) Нав. по Рикарду Лангу: Међународни аспект економских проблема привредно неразвијених земаља, „Међународни проблеми“, бр. 3/56, с. 13. (50) Под вишестраним- организацијама подразумевав се овде: Доприноси за јавни сектор МБОР, Међународна финансијска корпорација, ОЕЦД, Оргажизација техничке помоћи УН, Међународно удружење за развој и Организаций афричких држава.