Анали Правног факултета у Београду

ИЗВРШЕЊЕ СТРАНИХ СУДСКИХ ОДЛУКА У СР НЕМАЧКОЈ

403

државе која je већ раније постала извршна. Догоди ли се да, и перед постојања једне иностране пресуде која je подобна да буде призната, буде донета пресуда у земљи, вероватно по немачком процесном праву ова нова, домаћа пресуда и поред тога што je донета противно правним прописима има предност пред признатом иностраном пресудом чак и у случају да je стављен приговор иностране надлежности или правоснажности. Иначе се често чује мишљење да и поред постојана једне иностране пресудв није искључено доношење пресуде у земљи јер правоснажност, иностране пресуде може да спречи евентуално доношене одлуке ко ja од тога од ступа али не и доношење нове одлуке у истом предмету. Међутим, у већини случајева неће бити потребе за правном заштитом у једном новом поступку тада када вей постоји инострана пресуда која je подобна да буде призната. Пракса међутим потврђује потребу правке заштите тужбом на извршене тада када je инострана, већ постојећа пресуда само пресуда на утврђене (BGH MOR, 1964, с. 587). 3. Иностране одлуке не могу се у земљи признати и извршити у случају када су оне противне домаћем ordre public. Немачка пракса обично примењује строго мерило у питању ordre public. У већини случајева немачки ordre public не противи ce признавању иностраних одлука. Треба мађутим истаћи да непризнаване ради противљења ordre public може да се заснива на најразличитијим узроцима. Повреда ordre public-a може да je у томе што се инострана пресуда не заснива према немачком схватању на поступку који je уобичајен у правној држави. Предуслов за правоваљани поступай je нарочито то да je странка била уредно позвана и да je у довољној мери саслушана. Повреда ordre public може да постоји у садржају изреке пресуде (на пример, пресуда да се мора склопити брак). Повреда немачког ordre public може да постоји најзад и у образложену пресуде, нарочито у вези са диспозитивом пресуде и образложенем исте. 4. Признанье иностраних одлука у немачком праву се углавном не условљава тиме да je инострана одлука применила исти правки поредак који би применио и један немачки суд. Ипак, често се у многочему ово своди на то становишта. Према § 328, ст. 3, ШП признање једне иностране пресуде искључено je тада када се у пресуди на штету једне немачке парничне стране одступа од извесних норми немачког Међународног приватног права. При томе je реч о таквим нормама Уводног закона за ГЗ и Закона о несталим лицима, за које je немачко право, за односе приватног статуса немачких држављана, утврђено као искључујуће. Пој едини државни уговори, као немачко-аустријски, немачко-белгијски и немачко-холандски, као и чл. 27 нацрта Европске привредне заједнице предвиђају да признање не треба да уследи тада када у решавању питана правног статуса нису применена иста међународно-приватноправна начела као у држави у којој одлуку треба извршити. Треба у вези с тиме подсетити на то да Хашки Нацрт колективног споразума извесне ствари уопште искључује, као пресуде у предметима о статусу, ствари наследног права и породична имовинско-правна питана jep je постојало мишљене да се треба бојати да признане пресуда о којима je реч о главним питанима или претходним питанима у статусном праву није подобно регулисати путем државних уговора.