Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

404

Напослетку треба поновно на то подсетити да ће признање одлука о подвргавању изабраном суду по правилу моћи уследити само тада када су донете у оној држави чије право је према одредбама немачког Међународног права требало материјалноправно применити или када су признате од односне државе. 5. Одлучујући предуслов за признавање иностраних одлука јесте надлежност суда који je по ствари пресудило. § 328, ст. 1. ГПП поставља као правило признање иностраних одлука што чини зависним од тога да ли су судови државе, којој инострани суд припада према немачким законима били надлежни. Није у питању да ли инострано право има исти опсег надлежности као што га имају немачка правила о поступку. Реч je једино о томе да ли тада када би се намачка правила о поступку сматрала да важе и у држави у којој je донета пресуда постоји било каква надлежност у држави која доноси пресуду. У вези с тиме je важно да немачки ГПП § 12 и сл. познаје велики број разних судских надлежности. Општа надлежност суда произилази из домицила, код лица без домицила из места боравка, а код правних лица, седиште. Сем тога, постоји, уз посебне претпоставке, перед судске надлежности домицила још и судска надлежност боравка (на пример, код ђака, студената, занатских помоћника или радника); даље постоји судска надлежност на месту вршења заната. Напослетку, може се сваки онај који нема домицил у Неамчкој, тужити ради имовинскоправних захтева на оном месту где се налази нека имовина која том лицу припада § 23 ГАП. У споровима око издржавања, за тужбе против лица ко je у земљи нема судску надлежност, надлежан je суд на месту ошпте судске надлежности (домицила) тужитесьа. У споровима око покретности на непокретностима у Немачкој, немачко право одређује, према § 24 ГПП, искључиву надлежност тако да се такве тужбе могу уложити само у Немачкој и то суду места где се непокретност налази. Тужбе за утврђивање права наслеђа или ради захтева у вези са наслеђем могу се уложити и према општој судској надлежности de cujus-a. За праксу трговачког промета судска надлежност je место извршења (§ 29 ГПП). Место извршења je оно место које би према уговору, према немачком праву, било место извршења (иако уговор подлеже неком иностраном праву); често, међутим, уговорне стране изричито утврђују место извршења. За тужбе по трговачким пословима закл>ученим на сајмовима и вашарима надлежан je суд места одржавања сајма односно вашара. Код грађанскоправних деликата тужба за накнаду штете може се уложити и у месту где je деликт извршен. Под овим местом пракса подразумева како место извршења дела тако и место наступања последице. Као места која још могу да одреде судску надлежност долазе у обзир она места ко ja су стварно повезана са предметом спора или има'ју везе са странкама у спору. Када постоји вше места судске надлежности тужилац углавном има право избора. Искључива судска надлежност je изузетак (земљишта, брачни спорови, одузимање пословне способности, код нелојалне конкуренције по § 24 UWG, суд у седишту занатске радње туженика). Коначно судска надлежност једног немачког суда може да je заснована и на договору странака. По немачком схватању ово je дозвољено и када немачка одлука не би била призната у иностранству. Судска надлеж-