Анали Правног факултета у Београду

ИЗВРШЕЊЕ СТРАНИХ СУДСКИХ О Д'ЛУКА У СР НЕМАЧКОЈ

405

ноет може се споразумно искључити, осим када постоји искључива немачка судска надлежност или странкама не стоји на расположењу никакав други надлежан суд. У државним уговорима je списак судских надлежности углавном много мањи сем у нацрту Европске економске заједнице који садржи веома много посебних надлежности. Али се догађа понекад да се одреди судска надлежност не само по домицилу већ делимично по избору или, ради олакшања, по месту боравка. Међутим, посебне судске надлежности, у поређењу са општом судском надлежности, нису тако многобројне. Тако, на пример, не признаке се судска надлежност места извршевьа недозвољеног дела; у немачко-холандском уговору предвиђена je само за саобраћајне незгоде са моторним возилима и сударе бродова. И судска надлежност места извршења, места где се налази имовина у земљи, домидила декујуса, не налазе се уопштено него само понегде. Ограничавање места судске надлежности у међународним споразумима опет не значи да се пресуда, донета у некем месту судске надлежности које није предвиђено споразумом, не би нипошто могла признати. И преко одредаба неког споразума, увек може да дође у обзир признавање иностраних пресуда према општим одредбама немачког права. С друге стране he у већини случајева, тамо где судска надлежност за признавање одлука није изреком предвиђена у државном уговору недостајати гаранција реципроцитета, па стога, према § 328, ст. 5, ГПП неће бити могуће признати инострану пресуду. У случају признавања иностраних пресуда појављује се као тешко питање у погледу надлежности, питање пгроверавања постојање § 328, под 1, ГПП или проверавање постојања у меродавним међународним споразумима, предвиђених надлежности. Уколико je само § 328, под 1, ГПП у питању, био би вероватно суд овлашћен да испита како од иностраног суда, за прихватање његове сопствене надлежности, наведене стварно констатације, тако и његове правке закљукче. За испитивање надлежности од стране немачког суда, према § 328, под 1, ГПП одлучујуће je само то да ли je била постојала надлежност према немачком праву. У овом ће немачки суд имати да примени немачко право и да утврди чињенице које су за то меродавне. Ово испитивање свакако je независно од чињеница утврђених од иностраних суда у вези са његовом сопственом надлежности. Друкчији je положај у случају када je државним уговором, утврђена надлежност. Код ових, немачко-швајцарски и немачко-италијански споразум не предвиђају повезаност са стварним утврђивањем надлежности суда у држави која доноси пресуду. И поред тога je литература већ покушала да ово ограничи у толико што je суд државе која треба да призна одлуку увек ипак везан на правке закључке државе у којој je пресуда донета. Оваква претпоставка не изгледа као обавезна када погледамо текстове других споразума, као, на пример, немачко-белгијског, прама коме je суд државе која треба да призна одлуку, везан за стварне констатације по питању надлежности суда државе у којој je донета пресуда. Правилно гледајући на ствар, ипак je допуштено још и преиспитивање правних заюьучака. У немачко-грчком и немачко-холандском споразуму за извесне случајеве изричито je предвиђена повезаност како са стварним констатацијама